Пише: Милош Лалатовић
Једна од важних јудео-хришћанских врлина јесте гостопримство. Нажалост, у нашој држави ова врлина је попустила. Јесте, да често или понекад, гости могу бити напорни, досадни, па и претјерати сваку мјеру, али не тјера се нико из куће тек тако…
Када су Апостоли питали Господа Исуса Христа, пошто их нијесу примили у самарјанско село, ,,да рекнемо да огањ сиђе са неба на њих“, Исус им је је одговорио да Он није дошао да уништи него да исцијели. Парафразирам, али то је отприлике суштина. Самарјани су били ,,крвни непријатељи“ Јевреја тога времена.
Знам сву историјску ситуацију са Турцима, није било лако нашем народу, али Црна Гора је била само једна од малих области гдје је Отоманско царство владало и било присутно. Да, знам сву патњу и чемер породице и родбине момка, који је избоден од стране странца, који је случајно био Турчин. А колико се само наших момака међусобно убијају, па, ником ништа… Колико су људи са Балкана правили проблема по земљама Западне Европе и Америке, колико су пљачки извршили, колико су људи они изболи смртно ножем или упуцали? То само Бог зна. Па шта су требали сви ти Њемци, Аустријанци, Швеђани, Данци, Швајцарци, Американци, Холанђани, и итд? Да изађу на улице са бакљама и оружјем, или чим већ и да говоре ,,убиј Србина, Босанца, Хрвата, Црногорца, Македонца, Бугарина, Румуна, па и Турчина“, јер и они су дио Балкана, дјелимично и итекако су присутни у овим државама.
Милош Лалатовић: Марк Сендман, истински ,,лијек“ против болова
Јесте велика бол породице момка и родбине, али нијесу ти људи који га наводно ,,бране“, бар ја мислим, изашли због њега. Изашли су да истресају сопствене фрустрације, као што раде навијачи на фудбалским утакмицама. И чини ми се да се и не ради о неком претјерано великом броју тзв.демонстраната. Више стварају буку, а медији напумпавају ситуацију.
Турци су им били добри, кад су улагали у Црну Гору, ка су љетовали у Турску, кад су донирали и итд. Па, зар због једног човјека да малтретирамо читаву Турску и све Турке. Нека само то, него овакви транспаренти и узвици, подсјећају на недавну крваву прошлост, усмјерену према Бошњацима и муслиманском народу, који је још увијек напуњен страхом и фобијама, да ли ће им неко у налету неког лудила упасти у кућу и побити их, као што је и било случајева на станици “Штрпци“, по околини Пљеваља, гдје су људи страдали, само зато што су друге нације и вјере.
Треба на вријеме престати са овим. Политичари морају што прије, преузети мјере да се овај луди, морбидни циркус заустави, који не изазива смијех него језу, док неко није настрадао.
Ово је мишљење само једног малог безначајног човјека, али ето, и Турци су наша браћа, јер сви смо од Адама или Адема.
