Пише: Небојша Поповић
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић саопштио је након састанка са високом ЕУ представницом Кајом Калас да очекује да се ЕУ одреди у односу на споразум између Црне Горе и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ).
Дакле, Црна Гора по Милатовићевом поимању ствари, нема права на сопствени интерес нити у земљи има довољно разума да сама разлучи шта би то могло бити. По црногорском предсједнику, Црној Гори не требају демократски изабрана Влада, партије, парламент… Она је само објекат историје који служи за трговину између бриселских апаратчика.
Шта је за Црну Гору добро то није упутно да се одлучује у државним институцијама, већ у Бриселу, Берлину, Паризу, Лондону… сматра Милатовић који је очито једино заборавио да сам себи да отказ – јер ако је све то тако за шта се предсједник залаже, онда је и сама његова функција непотребна и крајње бескорисна.
Ако је земља већ осуђена да буде под колонијалном управом, онда је много боље и јефтиније комуницирати директно са странцима. Црној Гори није потребан Милатовић нити разни други Милатовићи да јој служе као курирска служба и да грађани Црне Горе то папрено плаћају. Много је поштеније распустити институције и питати Брисел.
Дакле, предсједник Црне Горе је подбацио да испуни једини задатак за који је реално и био позван током мандата да обави. А то је да увијек и на сваком мјесту чува дигнитет и достојанство Црне Горе. Од хрватског предсједника Зорана Милановића ни његових посјета се није научило очигледно ништа. Прича је толико тужна да је о њој грехота даље мислити.
Но, има ту још један други детаљ. Читава ствар би се можда могла сагледавати и из другачијег угла. Иако УАЕ Црној Гори наводно нуде 30 -35 милијарди, Каја Калас је, наиме, током посјете Црној Гори у име ЕУ обећала уплату од 26 милиона. Наравно, треба бити захвалан, и то је и те како нешто, али и истовремено нагласити да нико и никада Црној Гори из ЕУ није обећао ни милијарду евра инвестиција у било ком домену.
Може бити да би у случају сарадње са УАЕ умјесто 30 Црна Гора добила улагање од “само” 3 милијарде – али и то је, признаћете, несразмјерно много више од било које понуде која је икада стигла из Брисела или било које чланице ЕУ. С обзиром да је и црногорски предсједник почео да изиграва ЕУ патриоту у односу на интересе и економски развој сопствене земље, можда би било фер да нето губитак од тјерања кредибилних инвеститора црногорски политичари почну да плаћају из свог џепа и да заиста за то почну да одговарају својом (цјелокупном) имовином. Јер, колико год то било симболично у односу на штету коју потенцијално наносе такав предлог не би био лишен смисла. Ако ништа друго, унио би дозу неопходне озбиљности у политички живот Црне Горе, а посебно међу онима који су позвани да обнашају најодговорније државне функције.
