Пише: Оливер Јанковић
Одавно, ни оним фудбалским сладокусцима из редова Звездиних навијача, не прија чињеница супер-доминације „црвено-белих“ у домаћем првенству. Јер, кога интересују резултати у такмичењу, у ком је Звезда већ на јесен на + 20 бодова, и какав је то „дерби“ у коме Партизан нема шансу ни за реми?
Оно, можда би имало разлога да све то изазове радост међу „делијама“, да није велике диспропорције у учинку Црвене Звезде у домаћем првенству, са оним у Европи. Наиме, Терзић и екипа су очигледно направили дружину за урнисање домаћих клубова (све нешто 0:5 – чак и у гостима код најближих пратилаца на табели), али тај тим није довољно спреман да већ трећу утакмицу за редом побједи на свом терену у Европи. А противници нијесу Бајерн ни Челси, него пољски Лех, кипарски Пафос и Селтик. А ако узмемо у обзир све европске наступе овога љета, мислим да нема звездаша коме импонују побједе над прваком из Гибралтара, и она једна једина – у Познању.
Све у свему, домаће првенство је годинама досадно због ове несразмјере у Звездиној концепцији, и стања у осталим клубовима. А у европским такмичењима је још досадније, када већ дуго не можемо рачунати на побједу кад играмо кући, против другоразредних европских екипа.
