Пише: Оливер Јанковић
Е нека се госпођа срећа, малчице окренула и према нашим спортистима. Новакове повреде, Тијанина повреда, Богданова повреда, Адријанин најбољи хитац у невријеме…. Морало се једном десити да пође по добру. А опет: умало и то да не буде како треба! Ангелина Топић је „из прве“ прескочила резултат сезоне, тако импресивно и убједљиво да смо сви видјели бар још 5 центиметара између њених леђа и љествице (тада подигнуте на 197 цм). Колико смо били одушевљени таквим летом, толико нам се увукао црв сумње: може ли она поновити овај, баш овакав, скок? Ако га понови, ето прве Српкиње преко 2 метра и ето борбе за само свјетско злато. И онда се на токијски стадион сручио пљусак. Такав и толики да је такмичење морало бити прекинуто!
То је омело беспрекорни низ Ангелине Топић. Па још када је, умјесто ње, Пољакиња прескочила 2 метра, изгледало је да ћемо опет остати без медаље која је на дохват руке. И тада се вртешка среће окренула, по први пут овога љета, рекао бих, на страну српског спорта. Украјинска скакачица у вис, и свјетска рекордерка (2,10 м) није се најбоље снашла у помјерању љествице у сред њене серије. Рушила је три пута, као и Ангелина, што је Српкињу оставило на диоби трећег мјеста и са медаљом око врата. Више него заслужено! Поготово ако се сјетимо њене повреде у Паризу на прошлој олимпијади.
Шта да пожелимо, и како да се захвалимо, овој малој мрвици, која нас је већ толико пута обрадовала? Има медаљу са европског првенства, ево сада има и са свјетског. Има и тих 2 метра у свом одразу. Барем толико! А има и младост која јој даје перспективу за највеће могуће домете у свјетској атлетици. И она, и Адријана, и можда још понеко од ове наше дивне омладине. Треба посложити распоред такмичарских и сезонских фокуса на сљедеће три године овог олимпијског циклуса, и шта год било у међувремену, усредсредити форму, молитве и онај лијепи дјетињи, а побједнички осмјех, на по један центиметар њених нових рекорда све до Лос Анђелеса 2028, и тамо скочити висину своје каријере. Зато, Ангелина, драго дијете, у складу са нешто преправљеним ријечима чувене пјесме, потруди се да сачуваш најбољи плес (скок) за Лос Анђелес. До тада играј се на тим висинама!
П.С. Велики аплауз Марији Вуковић, која је на заласку каријере имала храбрости и умијећа да се бори за финале овог атлетског мундијала, и да то избори. Доћи из земље која „јес малена“ па бити 12. на свијету – није малена ствар. Браво Марија!
