Пише: Војин Грубач
На Цетињу се десио интересантан скуп који је резултовао објективном идеолошком катаклизмом црногорског цивилног сектора. Наиме, они нису смјели реаговати на глорификовање особе осумњичене за тешка кривична дјела која се налази на црвеној листи потјернице Интерпола.
Тај скандалозни скуп се чак организовао у режији НВО Центра за грађанска права, испред којег се на скупу обратила Светлана Пајовић Мусић, уз учешће НВО «35 мм» испред које је говор одржао њен оснивач и извршни директор Дарко Ивановић. Осим њих, говоре су држали: уредница М портала Даница Николић и Алек Баровић, наводно перспективни интелектуалац.
Чија слика је фигурисала као икона скупа
На том скупу, одржаном под називом «Цетиње памти 05.09.2021.» фигурисала је слика Ненада Нена Калуђеровића, човјека осумњиченог за тешка кривична дјела. Да видимо шта су медији писали о том човјеку.
У тексту „Вијести“ под називом «Нено Калуђеровић учио ‘кавчане’ како да спале тијела?» објављеном 30.09.2023. године, пише сљедеће:
«Шкаљарац Дамир Хоџић и његов зет Спахић, који није имао криминални досије, убијени су 14. октобра 2020. године у Спужу. Радуловић је тог дана отет, а ликвидиран је након двомјесечног злостављања и изнуђивања информација о шкаљарцима. Специјални тужиоци дошли су до доказа да је Кашћелан истог дана када су двојица Барана убијена, а трећи отет, преко криптоване Скај апликације о томе обавијестио Калуђеровића…
Тринаестојулски устанак: сабор слоге у којем није било четника и партизана
Након тога, пише у оптужници, Калуђеровић је преузео свој дио задатка у том криминалном послу, па је: “…Управљајући возилом марке ‘пасат’, окривљенима Беливук Вељку и Миљковић Марку чистио пут преко Подгорице и Цетиња до 19. кривине локалног пута који води од Цетиња преко мјеста Његуши до Котора, и тако окривљенима Беливук Вељку и Миљковић Марку омогућавао да на тим путним правцима избјегну полицијске патроле…
У тужилачким списима, који чекају на провјеру Вишег суда, пише и да је управо Калуђеровић научио Кашћелана како да се ријеше лешева и трагова тог злочина.
“Окривљени Калуђеровић Ненад преко криптоване апликације SKY ЕCC савјетовао (је) окривљеном Кашћелан Слободану да се тијела убијених Хоџић Дамира и Спахић Адиса спале аутомобилским гумама и ради уклањања биолошких трагова сипају киселина и димер у унутрашњост њиховог возила, којим су дошли на наводни састанак и којим возилом су њихова крвава тијела превезена након убиства”.»
Када се све ово прочита, одмах се намеће питање: зар није цинизам што је скуп на Цетињу почео минутом ћутања којом је одата пошта жртвама два масакра на Цетињу као и војнику Дејану Божовићу који је страдао приликом гашења пожара овог љета у Црној Гори, а сликом Калуђеровића одато неуважење према жртвама бруталних убистава који су описани у наведеном тексту «Вијести»?
Шта значе мисли извршног директора НВО «35 мм» Дарка Ивановића, који је на том скупу поручио: «Црна Гора је земља љубави, заједништва и вјере у грађанску државу, …, и вјерујем у владавину права и државу љубави»!?
Елем, гдје је «владавина права» и «грађанска држава заједништва и љубави» у случају препоруке да се тијела убијених спале аутомобилским гумама, за које се везује особа коју су ставили као икону скупа!? Зар то није лицемјерно и морбидно?
Звицер и Калуђеровић се договарају о оснивању комитског покрета
Интересантан је и текст «Вијести под називом»: «Патриотизам у паузи злочина: Калуђеровића и Звицера бринула политичка ситуација и стање државе након пада ДПС-а», који је објављен 07.06.2024. године. Он је важан јер се у њему спомињу Светлана Пајовић која је држала говор на поменутом скупу на Цетињу, али и њена сестра Ивана.
У тексту се наводи сљедеће:
«Шеф кавчана Радоје Звицер и члан његовог клана Ненад Нено Калуђеровић причали су у јесен 2020. године о политичкој ситуацији у држави, пребројавали добре и лоше Црногорце, али се и договарали о оснивању комитског покрета… То су чинили у паузама планирања убистава, давања инструкција за уништавање лешева шкаљараца, уклањања доказа о сопственим злочинима…»
Затим иде дио текста о планирању комитског покрета:
Тринаестојулски устанак: сабор слоге у којем није било четника и партизана
«Цетињанин се жали Звицеру да их је Батрићевић одбио, јер мисли да је неозбиљно то што су они одлучили да чине и просљеђује му преписку са вајбера коју је водио са Немањом Батрићевићем. Звицер поручује да је Батрићевић ту да уозбиљи ситуацију: “Ако није озбиљно, нека прави друго – да ту буде Шуковић, Аџић и сви”. Калуђеровић му потом износи план и објашњава због чега чекају:“Чека тренутак да направи ситуацију да експлодира. Око њега су историчари и јака екипа интелектуалаца. Шуковић га гура и форсира. Заједно је он већ са њима, плус Батрићевић историчар, Мартиновић историчар и војни обавјештајац. У ЦТ главна тј. координатор Ивана Пајовић Пакова. Добра је она, а сестра још боља… Сестра јој чека да се активира са овима. Ову Светлану запрати да видиш какав интервјуу је дала у Сарајево”, пише Калуђеровић и шаље Звицеру фотографисане Фејсбук профиле Иване Пајовић и Светлане Пајовић.»
Да се подсјетимо, Цетињанке Ивана Пајовић, Светлана Пајовић Мусић, које Калуђеровић спомиње у преписци са Звицером, су скупа са Хајданом Ломпар Хутер оснивачи НВО Центар за грађанска права: који је и организовао последњи скуп на којем је слика Ненада Калуђеровића фигурисала као један од симбола. Тим гестом су показале да ипак постоји доста истине у преписци Звицера и Калуђеровића гдје се оне спомињу, што имплицира високу вјероватноћу њихове везе са криминалним миљеом који је тежио стварању политичког покрета који би њима служио, а који би они финансирали. Закључак је да ту никакав «центар грађанских права» не постоји, осим као фолирање и за мазање очију јавности.
Колаборационизам у складу с правилима неуравнотежене селективности
Да резимирамо, на Цетињу се десио скуп лажних антифашиста и лажних грађаниста који је показао да је преовлађујући дио цивилног сектора у Црној Гори, који није реаговао по овом поводу, уопште не припада цивилизацијском кругу антифашизма. С некима од њих су директно комуницирали криминални кланови. Ко су те особе, показује преписка Звицера и Калуђеровића.
А то су они исти који већ више од мјесец дана дижу прашину око скупа у Заостру а нису се 12 година, као наводни «борци против колаборационизма» смјели осврнути на споменик Јусуфу Ћелићу у Гусињу, нити на таблу улице назване по Осману Растодеру у Петњици.
Испада да они немају ништа против против колаборациониста из редова мањинских народа. Зашто?
У моменту припреме и дизања Тринаестојулског устанка Павле Ђуришић је био један од вођа устанка а самим тим и антифашиста, Ћелић и Растодер у формацијама које су биле на страни италијанских фашиста. Зна се да су били једни од вођа Муслиманско албанских милиција које су се налазиле под контролом окупатора и вршиле одмазде над устаничким селима током гушења Тринаестојулског устанка. То је факт. Да ли има проблем црногорски цивилни сектор али и историчари попут Шерба Растодера да то признају? Ако имају, нека кажу зашто?
Шта се потом десило с Ђуришићем прилично је јасно, у околностима у којима се нашао одлучио се за сарадњу с Италијанима и неспорно био колаборациониста..
Самим тим, осудити дизање споменика Павлу Ђуришићу због колаборационизма с окупатором послије гушења Тринаестојулског устанка, а не осудити колаборациониста Јусуфа Ћелића и Османа Растодера који су тај устанак гушили по команди Италијана значи пасти лицем у блато и трајно себе избрисати са списка „бораца против антифашизма“. Уједно, уписати се у списак оних који подржавају колаборационисте у складу са својим правилима неуравнотежене селективноста.
У дволичном «цивилном сектору» нема антифашиста
Зато можемо отворено рећи: у црногорском цивилном сектору нема антифашиста, то је скупина дволичних људи који кроз идеолошки слепило и дупле стандарде гледају свијет око себе.
Та дволичност цивилног сектора не фигурише само у случају њиховог односа према личностима из прошлости. То се тиче и њиховог односа према личностима садашњости, који су осумњичени за најтежа кривична дјела, попут Калуђеровића. Већина тих НВО ћути када имају обавезу дати оцјену таквих особа, а неке их чак глорификују.
Исти случај је и њихов однос када су у питању црногорски комунисти. Рецимо, чудан је њихов однос према убици истакнутог југословенског комунисте и амбасадора Владимира Роловића у Стокхолму.
Тринаестојулски устанак: сабор слоге у којем није било четника и партизана
У Хрватској је 31. јула 2016. године дигнут споменик Миру Барешићу, припаднику ултрадесничарских усташких структура у емиграцији који је убица Роловића. Црногорски цивилни сектор у протеклих девет година није протествовао због тога догађаја. Ћутао је, и сада ћути када званични Загреб уцјењује, малтретира и унижава Црну Гору. Како то?
Не свиђа им се Павле Ђуришић, то је јасно, и протествују против његовог споменика. Што им се не свиђа југословенски комуниста Владимир Роловић, па се не буне због дизања споменика убици Барешићу који му је подмукло сручио три метка у главу?
Ти, такозвани «борци за људска права» никада нису протествовали против убиства 20 црногорских резервиста у државном затвору Хрватске, у «Лори». Тим људима су кидани језици, резане уши, копане очи, потом су поклани а некима су откинуте главе разбијали о зидове затворске ћелије, а они: шта? Ћуте.
Све ово свједочи да се црногорски цивилни сектор одавно ваља у муљу неке накарадне и неухватљиве идеологије. Зато задњих мјесеци, година, па и деценијама у блиставој изопачености упорно малтретира јавност Црне Горе идентитетским питањима демонстрирајући тамну страну свога апсурдног постојања.
Разлог таквог понашања је очигледан, очување криминалног система власти коју је персонификовао Мило Ђукановић, скривајући криминале процесе причом о идеологији. Сада се функција дјеловања измијенила, њена суштина је да се преко тамбурања идентитетских тема прави хаос, с циљем да се стари режим опет вратити на власт да би његова тродеценијска владавина остала некажњеном.
Зато и негодују када премијер Спајић све те режиране и перверзне идентитетске иницијације, које га не интересују, с правом проглашава сеоским причама. То су сеоске приче из сумбурне сеоске крчме коју одлично знамо а којој је грош цијена.
