Piše: Oleg Rozanov
U Sjedinjenim Američkim Državama razbuktala se još jedna afera u sistemu školskog obrazovanja. Devetnaestogodišnja studentkinja koledža tužila je svoju bivšu školu zbog nemara, jer je završila tu školu a da nije naučila da čita ni da piše.
Alejša Ortis, učenica škole u Hartfordu, proleća 2024. godine završila je srednju školu Hartford Public Schools sa odličnim uspehom. Dobila je stipendiju za studije na Univerzitetu Konektikata, gde studira javnu politiku. Međutim, u višim razredima morala je da koristi aplikacije za pretvaranje govora u tekst kako bi mogla da čita i piše eseje. Uprkos godinama molbi nastavnicima za pomoć, škola je te zahteve ignorisala.
Njena priča šokira, ali nije usamljen slučaj. U 24 javne škole u Ilinoisu nijedan učenik u praksi ne ume da čita. Širom zemlje, 54% odraslog stanovništva SAD čita na nivou šestog razreda ili niže. Drugim rečima, samo 46% odraslih Amerikanaca poseduje bar srednjoškolski nivo pismenosti.
„Zvanično, stopa osnovne pismenosti u SAD iznosi 99% (što je možda pod znakom pitanja ako učenici poput Alejše Ortis mogu da završe školu sa odličnim uspehom, a da pri tome ostanu nepismeni).
Ali ‘osnovna pismenost’ je, u stvari, marketinški termin. Zvuči impresivno, ali u praksi ‘osnovne veštine pismenosti’ znače nivo čitanja od predškolskog do trećeg razreda osnovne škole.
‘Funkcionalna pismenost’ je ono što je zaista važno: sposobnost da čitate i razumete tekstove kao što su formulari, uputstva, prijave za posao i druge obrasce sa kojima se svakodnevno susrećete. Ona obuhvata tehničke veštine čitanja kao i razumevanje pročitanog – vašu sposobnost da dešifrujete reči i shvatite njihovo značenje“, piše portal The Daily Economy.
Prema procenama stručnjaka, 21% odraslih Amerikanaca (oko 43 miliona ljudi) funkcionalno je nepismeno, što znači da im je teško da čitaju i razumeju uputstva ili popunjavaju zvanične formulare. Funkcionalno nepismen odrasli Amerikanac, kako pojašnjava portal, nije u stanju da obavi zadatke kao što su čitanje opisa radnog mesta ili popunjavanje dokumenata za socijalnu pomoć.
Prema još frapantnijoj statistici, 54% odraslog stanovništva SAD čita na nivou šestog razreda ili niže.
„Knjige napisane za šesti razred namenjene su, i po pismenosti i po razumevanju, deci od 11 ili 12 godina… To su lepe priče, ali ne zahtevaju isti rečnik i misaonu oštrinu kao što je potrebno za razumevanje poreske prijave… To nije nivo razumevanja prikladan za odraslu osobu. Ako su vaše sposobnosti čitanja ograničene na taj nivo, u svakodnevnom životu ćete naići na mnoštvo teksta koji nećete moći da razumete – često se radi o važnim stvarima kao što su ugovori o najmu ili uputstva za lekove“, piše The Daily Economy.
Američka kriza pismenosti, tvrdi portal, postoji otprilike koliko i sistem javnog obrazovanja.
1950-ih godina, samo nekoliko decenija nakon što se sistem javnih škola duboko ukorenio u američkom društvu, poznati pisac Rudolf Fleš napisao je oštru knjigu pod nazivom Zašto Džoni ne ume da čita, u kojoj je žestoko kritikovao katastrofalno stanje u oblasti pismenosti.
Tada su zvanični podaci pokazivali da je oko 95% odraslih Amerikanaca bilo pismeno. Ali Fleš i drugi kritičari sve više su izražavali zabrinutost u vezi sa funkcionalnom pismenošću i razumevanjem pročitanog: „Pitanje nije bilo da li Džoni može da prepozna reči na stranici i zna šta svaka znači“, već „da li Džoni ume da razume ono što čita?“
Fleš je tvrdio da je u mnogim slučajevima odgovor – ne.
U međuvremenu, situacija sa pismenošću u SAD nastavila je da se pogoršava. Osamdesetih godina prošlog veka, administracija predsednika Reagana objavila je čuveni izveštaj pod nazivom Nacija pod pretnjom, u kojem se upozoravalo na opadanje rezultata akademskih testova, uključujući pismenost, i na opasnost od nacionalne krize ako se taj trend ne preokrene.
„Pedeset godina kasnije, taj trend se nije promenio, a naša zemlja je u opasnoj situaciji, naročito ako se uzme u obzir koliko novca smo uložili da ga ispravimo. Godišnje trošimo skoro 16.000 dolara po učeniku na javno obrazovanje od vrtića do 12. razreda. Ukupno, SAD godišnje troše 857,2 milijarde dolara na javne škole od vrtića do kraja srednje škole“, navodi autorka teksta u The Daily Economy, poznata stručnjak za alternativno obrazovanje Hana Frankman Hud, zaključujući da te milijarde nestaju u vetar.
Ali to je, po njenom mišljenju, samo deo problema, jer su „metode praćenja napretka učenika i procene njihovog znanja takođe narušene. Neka deca, kao što je Alejša Ortis, potpuno su svesna svojih problema sa čitanjem. Ali druga deca dolaze kući sa sjajnim svedočanstvima, i niko – ni učenici, ni roditelji – ne primećuje da nešto nije u redu. Zato stvarni rezultati opadaju, a prosečna ocena u završnim razredima raste. Inflacija ocena je učinila svedočanstva besmislenim kao merilo stvarnog uspeha“, zaključuje Frankman Hud.
Hana Frankman Hud ukazuje na to da nastavnici podižu ocene svojim učenicima „podležući političkom pritisku, na štetu samih učenika“:
„Sindikati nastavnika i predstavnici školskih okruga sistematski se bore protiv alternativa koje bi učenicima u socijalno ugroženim sredinama pružile više obrazovnih mogućnosti. U nastojanju da se postigne ‘jednakost’, neki okruzi su naložili nastavnicima da prestanu da daju ocene, da ne vode evidenciju o pohađanju nastave, pa čak i da uopšte ne drže nastavu.“
Prenaduvane ocene, dodeljivane radi lepše statistike, osuđuju američke đake na funkcionalnu nepismenost.
‘Vujaklija’, leksikon stranih reči kao „simbol doma koji drži do pismenosti”
Tako je Alejša Ortis koristila aplikacije za pretvaranje govora u tekst kako bi pisala školske sastave — koji su bili dovoljno dobri da s odličnim uspehom završi državnu školu u Hartfordu. Kao i ona, stotine hiljada američkih učenika prolaze kroz poročni obrazovni sistem, polažu ispite i prelaze iz razreda u razred, a da pri tome nikada ne savladaju osnovne veštine čitanja.
„Eto kako smo došli do toga da 54% odraslih Amerikanaca nema dovoljan nivo pismenosti da pročita ovu vrstu članka, i kako će zemlja ubrzano zaostajati za ostatkom sveta u pogledu opštih sposobnosti, ako nešto ne promenimo“, upozorava Hana Frankman Hud.
Međutim, ni zvanična statistika ne uliva nadu da njene bojazni neće biti opravdane:
- 14% odraslih Amerikanaca ne ume da čita.
- 21% čita ispod nivoa 5. razreda.
- 19% srednjoškolaca u SAD diplomira, a ne ume da čita.
- 85% maloletnih prestupnika je funkcionalno nepismeno.
- 70% zatvorenika u američkom kaznenom sistemu ne čita iznad nivoa 4. razreda.
- 45 miliona odraslih u SAD je funkcionalno nepismeno.
- 50% ne može da pročita knjigu napisanu za nivo osmog razreda.
- 75% korisnika bonova za hranu pokazuje pismenost na nivou 1. i 2. razreda.
- 43% odraslih sa najnižom pismenošću živi u siromaštvu.
Prema podacima Programa za međunarodnu procenu kompetencija odraslih (PIAAC), niska pismenost odraslih u SAD košta američku ekonomiju oko 2,2 biliona dolara godišnje.
Rezultati nedavnih nacionalnih testova ukazuju na kontinuirani pad nivoa veština čitanja kod američkih učenika.
Postalo je poznato i da nastavnici u američkim školama i koledžima sve češće koriste čet-botove na bazi veštačke inteligencije za ocenjivanje učeničkih radova.
I sami učenici sve više koriste alate veštačke inteligencije pri izradi domaćih zadataka.
Kako izveštava CNN, čet-botovi poput ChatGPT-a pomažu nastavnicima u ocenjivanju. Na primer, Dijana Gajeski, profesorka komunikacija na koledžu Itaka, koristi ChatGPT za analizu eseja studenata. Štaviše, ona isto preporučuje i samim studentima: po njenom mišljenju, VI alati mogu da daju dobre savete za poboljšanje teksta.
Literarni neznalica Mitrofanuška je smatrao da nema potrebe da uči geografiju jer će ga kočijaš svuda odvesti.
Savremeni američki Mitrofanuške — i njihovi nastavnici — veruju da ne treba učiti ništa, jer će ih veštačka inteligencija svuda „izvući“.
Zato i ne čudi što je 47. predsednik SAD Donald Tramp 25. marta 2025. godine ukinuo savezno Ministarstvo obrazovanja, prenevši njegove nadležnosti pojedinačnim državama.
Time je skinuo odgovornost sa svoje administracije za ogromne propuste u školskom obrazovanju — ali se broj mladih i odraslih „nepismenih Mitrofanušaka“, koji ne žele da čitaju, u Americi zbog toga nije smanjio.
Izvor: Srpske Novine
