Пише: Наташа Вујисић Живковић
Веровање да злочинац увек буде кажњен-наивно је и често непотврђено у много чијем животном искуству. Но, зато се обрнуто дешава превише често: неко без кривице бива кажњен и осуђен. Најновији пример имамо у скоро тридесетини отпуштених наставника Пете београдске гимназије, који су имали уговор на одређено време и неколицини суспендованих, који имају заснован уговор на неодређено време. Изрицалац тих казни, актуелни вршилац дужности директора (у другом мандату) Пете-Данка Нешовић непрестано се позива на закон. Нико разуман не може да оспори чињеницу да је легална одлука руководиоца да не продужи уговор запосленом на одређено време, али то, ипак, није тако честа пракса у школству, поготово ако се узме у обзир да су неки предмети врло дефицитарни са људским фактором. Но, кад у једном маху буде отпуштено скоро тридесеторо људи, онда се тешко можемо ослободити закључка да је то одмазда за учешће кажњених у зимско-пролећној овогодишњој обустави наставе и за пружање подршке студентским захтевима.
Нимало не узимајући обзир педагошке разлоге за останак наставника са уговором на одређено време, од којих су неки и годинама радили у Петој, остварујући успехе и добру комуникацију са својим ученицима, Данка Нешовић је немилице одсекла један део колектива Пете београдске гимназије, доводећи нове људе, што је аутоматски створило негативну реакцију, огорчење и гнев ученика и родитеља, а што је опет исходовало организовањем масовних протеста грађанства испред Пете 27.8.и 1.9. 2025. У све су се то уплели и неки политички фактори. Тако је један од најекспониранијих субјеката у организацији оба протеста извесни Немања Милошевић, званично отац ученика Пете, а незванично вођа Збора Старог града и опозиционо настројени политички активиста. На скупу 27.8. се појављују заставе Зборова Старог града, Вождовца, Земуна и лако постаје јасно да се једна социјална побуна претвара у политичку. Колико су две супротстављене стране у спрези – остаје за разматрање и истрагу. Но, свакако је очигледна политизација егзистенцијалног проблема и прикупљање поена у политичкој борби.
Елем, Данка Нешовић се није зауставила само на отпуштању наставника. Напрасно је одлучила да промени традиционалну поделу по сменама, по којој су одељења сва четири разреда Пете ишла подељено у обе смене. Тако ће од сада први и трећи разред ићи у једну, а други и четврти разред у другу смену. Прилично је јасно да је мотив за такву промену пронађен у њеној вољи да раздели колектив и међусобно удаљи колеге који годинама деле простор за рад, а неке од наставника и да „почасти“ двосменским радом. Тако се десило да неки наставници једног радног дана стартују са часовима у 10 преподне, а завршавају у 20 часова увече!
Уз то у новом распореду су нека одељења прескочена, тако да можемо да закључимо да је он пун грешака. Имамо и небулозу да у напоменама неких страница распореда стоји ознака-Основна школа «Борислав Пекић». Лако бисмо опростили ту грешку да распоред није окачен на сајту школе, те је постао јавни документ.
Све у свему- када говоримо о организацији наставе нова управа Пете београдске гимназије, предвођена Данком Нешовић се није добро показала. Наредни дани ће показати да ли је то био неки тренутни раскорак или трајна неспособност да се стручно води чувена београдска гимназија. О којој сама Данка Нешовић у досадашњим безбројним наступима у такозваним режимским медијима није рекла ниједну лепу реч. Чак је и питана од стране новинара зашто је тако, одговор је изостао. Када ви имате базично негативан однос према својој радној средини, из тога тешко да могу произаћи нека добра дела и квалитетни резултати, без обзира што је сваки човек свет за себе, а и по Његошевом:
«Чоек чојку тајна је највећа.»
Сасвим сигурно Данка Нешовић није заборавила, нити потисла непријатни дочек у Петој 26.2. 2025. када је, како сама каже, «била изложена невиђеном линчу ђака и наставника.» Сведоци смо да се слично дешава у другим београдским школама. Рецимо, у Основној школи «Иво Андрић», која је била осветљена као икона просветне побуне, колектив је врло негостољубиво дочекао новог директора наспрам емотивног опроштаја са досадашњом директорком која је била на страни колектива. А једна од највећих у Србији-Основна школа «Павле Савић» започела је школску годину обуставом наставе због смењеног директора. Јасно је да колективи, ученици и родитељи не дају своје потврђено наклоњене руководиоце, али њих власт ништа не пита, већ тера своје и гази, доказујући да је ауторитарна, ненародна и у основи тиранска. У случају Пете за власт је битнија сама Данка Нешовић од 1200 и нешто актуелних ученика, њихових родитеља и стотинак запослених. Недавање информације о члановима такозване принудне управе, која је уведена у овој гимназији 8.4.2025., нерасписивање конкурса за избор директора Пете у првом шестомесечном мандату Данке Нешовић, давање њој другог шестомесечног мандата, уз њену најаву у медијима да ће бити директор Пете, све су то очигледни показатељи тезе изнете у претходној реченици. Само наивни читалац може бити зачуђен да је у једној установи која је требало да одавно постане институција од националног значаја с обзиром на чињеницу ко је све у њеној стодвадесетогодишњој историји био професор и ученик, једна особа, са притом врло упитном радном биографијом (неколико дисциплинских прекршаја у двадесетогодишњој каријери наставника енглеског језика у Грађевинској школи у Београду), важнија од свих и једина личност која је релевантна за Министарство просвете Републике Србије и њену врховну власт. Личност коју по школи непрестано прате два службеника БИЕ као да смо у Стејт департменту, а не у једној школској установи.
Фрапантно је колико је Министарство просвете неосетљиво на вапаје запослених, ученика Пете и њихових родитеља! То исто министарство које се позива на нормализацију наставе и мирну школску годину оваквим поступањем само долива уље на ватру социјалне побуне, баш као и поступање декана Филозофског факултета у Новом Саду, који са забарикадираним полицајцима чува «своје здање» од «рушитеља државе». Држава се у поменутим случајевима понаша као силеџија који изазива тучу. Паметно је сада избећи је, али и тешко, јер је количина провокација и понижавања увелико превршила меру. Младима је лакше да се одваже. Они су још увек у годинама када је ризиковати могуће. Шта ће остарели наставници који су десетак или мање година пред пензијом, а сваки, макар и вербални вид протеста их може коштати губитка радног места? А такви, згажени, очајни, пребијени треба да предају младима и кроз преношење знања да обликују њихов систем вредности. Очигледно да постојећа власт не мари за будућност ове земље!
У чувеном роману Достојевског „Злочин и казна“ главни лик дела и починилац двоструког убиства не бива ухваћен и кажњен како доликује, јер су му околности приредиле лудачку срећу да буде неопажен. У обустави наставе- просветној побуни отпуштени и суспендовани професори Пете су, поред осталих, од самог старта носили на својим челима и телима мету коју је нацртао сам врх ове државе. Сходно томе су и кажњени, мада је добро што, барем за сада, нико није страдао! Родион Раскољников је након учињеног недела пао у физичку и психичку болест, те борбу са самим собом од које дуго неће имати мира, нити моћи да се опорави. Оштећени просветни радници из Пете београдске гимназије ће наћи нова радна места или ће се вратити на постојеће иако бол због претрпљеног зла још дуго, а можда и никада неће моћи да забораве. Људски је покајати се, а људски је и опростити. Но, 29.8. 2025. ће заувек остати уоквирен црном бојом у историји ове школске установе и школства у Србији. Тог дана је рафалном паљбом пуцано на људе који су са успехом и великим жаром обликовали генерације младих нараштаја ове земље. Али и на њихове колеге, ученике и њихове родитеље. То јесте био ударац на народ и читаву земљу, јер се у судбини Пете београдске гимназије прелама и судбина овдашње просвете, али и становништва уопште.
Да ли ће за тај злочин икада неко одговарати?
*Ауторка је редовни професор историје педагогије на Филозофском факултету у Београду.
