Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Гледали смо га и слушали без даха

Журнал
Published: 3. август, 2025.
Share
Роберт Боб Вилсон, (Фото: Vreme)
SHARE

Пише: Марина Мађарев

Преминуо је Роберт Вилсон (83) један од највећих визуелних и позоришних уметника 20. и 21. века. Рођен је у месту Вахо (Тексас) у  коме, како је често наглашавао, није било позоришта. Када је отишао у Њујорк на школовање, гледао је представе на Бродвеју, али му се оне нису свиделе. А онда се упознао са уметношћу опере, савременим плесним представама Марса Канингема и композицијама Џона Кејџа. Инспирисали су га уметници који мисле апстрактно и  то му је отворило пут ка једном сасвим новом сагледавању односа позоришне представе, музике, покрета и светла.

Речи су га спутавале

Није много марио за драмско позориште. Оно је за њега било сувише окренуто речима и запостављало је сва друга изражајна средства. Желео је тоталну уметност, уметност која спаја светло, звук и покрет.  Његов циљ је био артизам у смислу уметничке вештине и потпуног владања техником и формом уметности.  Важно је истаћи да се то његово инсистирање на артизму јавља у време када савремена уметност артизам одбацује у потрази за рудиментарним, аутентичним и неконтролисаним.

Он је, напротив, инсистирао на артизму јер му је артизам омогућавао да његов уметнички израз доспе далеко изван речи јер је наш свет заробљен у речима које немилице трошимо и које се од трошења обесмишљавају.  За Вилсона артизам је представљао начин да уметник потпуно преда уметности, анимира сва чула  и допре до гледаочевог бића тако што ће телесно биће глумца и гледаочеву издржљивост довести до крајњих граница. Његове фантастичне представе подстицале су гледаоца да прескочи границе ума које му намеће говор и да уметност доживи свим чулима.

Вилсон на Битефу

На Битефу смо гледали Писмо за краљицу Викторију (1974), Анштајн на плажи (1976) и Војцек (2002).  Иако је Вилсонов приступ уметности позоришта био радикално другачији од оног што смо гледали на нашим сценама, београдски критичари и театролози су аналитично писали о његовом раду. Мухарем Первић је пишући о представи Писмо за краљицу Викторију  (Битеф 1974)  написао следеће: „У својим представама Вилсон покушава да чује а не да схвати, па његова представа следи музику, а не логику збивања. Овај ритмичко-мелодијски облик као принцип градње Вилсон успоставља системом понављања, симетрије, интонационим паралелизмима, појачањем и уклапањем гестова и кретњи, типизирањем простора, чиме се известан ритимчко мелодијски гест преноси дуж читаве представе, то јест, она се ритмички структурира.“.

Сјајно предавање

Штета је што на Битефу нисмо видели и његову представу Хамлетмашина рађену према драми Хајнера Милера (Хамбург и Њујорк 1986), која у ствари и није драма у ужем смислу већ колоплет поезије и нарације. Боб Вилсон је читаву представу направио тако да изговорене речи не добију само значење већ и да гледалац каквоћу звука коју производи људски глас који се преноси преко звучника или unplugged. Хамлетмашина се догађала акустички, с великом јасноћом и пластичношћу уз пуно понављања, преклапања и уметања.

Током ратних деведесетих, 30. стептембра 1995. године, Роберт Боб Вилсон је одржао сјајно перфоманс предавање у Битеф Театру током трајања Битеф фестивала. Био је то акт помоћи дугогодишњим пријатељима у невољи и веома важно искуство за генерацију позорошника која је имала ту несрећу да се школује и професионално усавршава под санкцијама и ратним дејствима.

На изглед, све је било једноставно, а опет тако чаробно. Вилсон нам је причао о свом животном путу, о својим представама и о томе зашто мора да ствара такве представе какве је стварао. Гледали смо га и слушали без даха. Кретао се по сцени као некакав балетан, причао веома озбиљне ствари као најбољи стенд-ап комичар и излагао најдубљу естетску филозофију речима које је свако могао да разуме. То његово предавање памтим као најлепши догађај тог Битефа. Дубоко свестан значаја овог предавања Феликс Пашић и тадашњи уредник ЛУДУС-а  је (број 30, 5. октобар 1995. године https://www.udus.org.rs/Ludus/Ludus-pdf/Pozorisne%20novine%20Broj%20030,%205.%20oktobar%201995.pdf) објавио је транскрипт предавања. Хвала Јовану Ћирилову што га је довео и хвала Роберту Вилсону што је дошао код нас у времену када смо били изопштени од света. Хвала му и вечита слава!

Извор: Време

TAGGED:Марина МађаревпозориштеРоберт Боб Вилсон
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Мршављење уз лекове: Нови изазов за Европу
Next Article Туфик Софтић: Од „Европе“ до „Америке“ за два минута

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Драгана Николетић: Одакле сте? Из космоса

Пише: Драгана Николетић Иако сваке летње сезоне, бар током претходних неколико година, на албанско приморје…

By Журнал

„Часност и родољубије“: Живот и заоставштина Илије М. Коларца

Илија Милосављевић Коларац дошао је у Београд са свега 30 пара, а сво богатство које…

By Журнал

Посљедњих 100 година

Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера) Лијепо је…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Грађани Црне Горе у 2024. штедјели више него што су позајмили, банке ипак опрезније у кредитирању

By Журнал
Други пишу

Бобан Каровић: Пребацивање одговорности: „Рат“ тужилаштва и суда у случају пада настрешнице

By Журнал
Други пишу

Миодраг Лекић: Народни папа окренут периферијама

By Журнал
Други пишуПрепорука уредника

Анто Нобило: БиХ није суверена држава

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?