Пише: Сем Драгер
Превод за Журнал: М. М. Милојевић
Годинама су радили на успостављању детанта са својим историјским непријатељем; сада разматрају сукоб који би могао да угрози њихову нафтну инфраструктуру, нашкоди амбициозним економским плановима и дестабилише читав регион
Четрдесет осам часова пре него што је Израел напао Иран прошле недеље, техерански министар спољних послова, Абас Арагчи сусреo се са својим саудијским колегом на годишњем окупљању дипломата у Норвешкој.
У хотелу на имању окруженом шумом недалеко од Осла, Арагчи је упознао принца Фајзала Бин Фархана о напретку нуклеарних преговора са САД, према наводима особа које имају непосредна сазнања о овом сусрету. Овде је принц Фајзал поновио оно што његова земља саопштава Ирану месецима, између осталог и током посете министра одбране принца Халид бин Салмана Техерану у априлу: Израел хоће да вас нападне; брзо постигните договор са Американцима.
Ниједан од њих није ни наслућивао да ће се два дана касније израелске бомбе сручити на Техеран и иранска нуклеарна постројења, ефективно поткопавајући америчке прегореве са Ираном и доводећи Блиски исток на ивицу још једног великог рата који би могао да дестабилише читав регион.
Заливске државе посветиле су године успостављању детанта са својим историјским непријатељем. То је обухватило и опредељивање милијарди долара инвестиција у Иран како би се нуклеарни договор учинио привлачнијим, према наводима неколико особа упознатих са овим расправама. Сада су се нашле у ситуацији да промишљају утицај дуготрајног сукоба током којег би Техеран могао да циља њихова нафтна постројења и да поткопа њихове амбициозне економске развојне планове, пошто их њихова блиска војна сарадња са САД ставља у неугодан положај између две ватре.
Израелске намере нису биле тајна. Али арапске државе су упркос томе шокиране што је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху напао док су још у току били америчко-ирански преговори, наводе особе које су упознате са расположењем предводника арапских држава. Постоји осећај да су погрешно проценили способност америчког председника Доналда Трампа да обузда Нетанјахуа, додају. Док се и САД сада припремају за могуће нападе на Иран у наредним данима, заливске државе озбиљно разматрају могућност слома клерикалног режима Исламске републике, и укупан хаос до којег би то могло довести. Надвија се поново дуга сенка наизглед бескрајних сукоба који су уследили након устанака током Арапског пролећа 2011. године и секташких ратова и терористичких напада које је разбуктало свргавање Садама Хусеина у Ираку.
‘То је оно чега су се плашили и што су се надали да ће избећи током неколио различитих администрација‘, каже Барбара Лиф, некадашњи помоћник америчког државног секретара за блискоисточне послове у администрацији америчког председника Џоа Бајдена и сада виши саветник за међународну политику у правничкој фирми Арнолд и Портер. ‚Они се налазе на линији фронта и у сваком тренутку могли би бити намерна мета или би могли да претрпе колатералну економску штету‘.
Повећане цене нафте – које су порасле око десет одсто од прошлог петка на више од седамдесет шест долара за барел – могле би да увећају буџете заливских држава. Али Лиф каже да иако већина држава у региону ‚приватно са наклоношћу гледа на‘ тешке поразе које је претрпела иранска мрежа регионалних милитантних група после 7. октобра 2023. и напада Хамаса на Израел, тешко је видети да се тако осећају сада када је ескалација постала изузетно озбиљна.
Трамп је свет оставио да нагађа да ли ће бомбардовати Иран. ‚Можда ћу то учинити, а можда и нећу‘, рекао је медијским извештачима у Белој кући у среду. ‚Знате, нико не зна шта ћу урадити‘.
Током претходних шест дана, лидери заливских арапских држава и њихови министри спољних послова – посебно они Абу Дабију, Дохи и Ријаду – грозничаво су радили како би искористили свој растући економски и политички утицај, привилеговане односе са Трампом и директне линије комуникације са Техераном како би обновили дипломатска прегнућа. То укључује небројано много телефонских разговора и неке сусрете уживо, према наводима званичних новинских агенција у Катару, Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима.
‚Уколико борбе престану, заливске државе ће добити још запаженију улогу‘, каже Есфандјар Батманхелид (Esfandyar Batmanghelidj), директор Бурс и Базар фондације, тинк тенка са седиштем у Лондону. ‚Много је потребно да би се обновило поверење и да би Иран сачувао свој образ а ту би заливске државе могле много да помогну‘.
Трампови захтеви чине позицију заливских држава смештених између две супротстављене стране још сложенијом. Иако је Иран и јавно и приватно изражавао своју спремност да се врати нуклеарним преговорима уколико Израел обустави своје нападе, није рекао да је спреман да се у потпуности одрекне обогаћивања уранијума, што је Трампов кључни захтев. „Сви знамо да Иран лобира међу другим заливским државама да изврше притисак на САД“, каже Алек Ајр, некадашњи истакнути амерички дипломата и члан тима који је преговарао о условима нуклеарног споразума из 2015. из којег се Трамп касније повукао. ‚Али не видим да они ефикасно успевају да доведу до тога да САД спутају Израел‘, додаје Ајр, сада истакнути члан из реда дипломата Блискоисточног института са седиштем у Вашингтону.
Уколико се Трамп буде држао својих претњи и укључи се у сукоб снажно расте ризик да и заливске државе буду уплетене у сукоб.
‚Залив жели да се усредсреди на своје хотеле, вештачку интелигенцију и терене за голф и жели да се отараси иранског проблема који му само доноси недаће – тако су ствари стајале пре недељу дана‘, каже Тед Сингер, некадашњи шеф блискоисточних операција америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА). ‚Њихов највећи страх јесте да ће бити лака мета уколико се Трамп укључи у сукоб‘.
Свих шест држава чланица Савета за сарадњу у заливу (Gulf Cooperation Council) смештене су са једне стране Персијског залива, насупрот Ирану. Кувајт је на северу одвојен од Ирана уским појасом земљишта ирачке провинције Басра која обухвата и полуострво Ал-Фав, а мореуз Хормуз, уско грло на југу, је једва тридесетак километара широк на свом најужем делу.
Хормуз који повезује Персијски и Омански залив са Арапским морем је транспортни коридор којим пролази око двадесет милиона барела нафте дневно, што је отприлике једна петина светске потрошње ове течности, према подацима америчке Управе за енергетске информације (Energy Information Administration). Уколико Иран предузме драматичне кораке и затвори овај пролаз цена нафте би могла да скочи и до сто тридесет долара по барелу, према наводима Блумберг Економикса.
На Блиском истоку такође је распоређено више од четрдесет пет хиљада припадника америчких оружаних снага, размештених на девенаест места, према подацима Савета за спољне односе. У Катару се налази највећа америчка база у региону, док је у Бахреину смештена америчка Пета флота. Попут Израела, ове земље се усаглашавају и блиско сарађују са америчком Централном командом (Central Command) која бди над америчким интересима и операцијама у региону.
У Уједињеним Арапским Емиратима смештено је више од пет хиљада припадника америчких оружаних снага, према наводима њихове амбасаде у Вашингтону. Прошлог месеца они су потписали писмо о намерама да установе опсежно безбедносно партнерство са САД. Америчко ваздухопловство такође је недавно појачало своје присуство и број распоређених средстава у Ваздухопловној бази принц Султан недалеко од Ријада.
Такође је могућа знатна економска штета. У извештају од понедељка, Ес енд Пи Глобал наводи да постоји ‚снажан притисак који се може негативно одразити‘ на регионалну економију због могућег ометања кључних транспорних праваца, ремећења цена енергије, умањеног туризма, одлива капитала, виших безбедносних трошкова и слабије потрошње и инвеститорског самопоуздања.
Заливске државе такође су забринуте да би Израел могао да нападне иранску нуклеарну електрану Бушер смештену недалеко од обале Персијског залива што би могло да изазове радиоактивну контаминацију виталних ресурса, који напајају огромна постројења за десалинизацију која производе воду за пиће и индустријске потребе.
Џефри Сакс: Зауставите Нетањахуа прије него што нас све поубија
Током ванредног министарског састанка у понедељак, Савет за сарадњу у заливу обзнанио је активирање свог Центра за руковођење ванредним ситуацијама који би требало пажљиво да мотри на ниво радијације и да појача координацију између система за рано обавештавање. Савет је позвао да се непријатељства сместа окончају и осудио је Израел због ‚поткопавања‘ дипломатских напора.
‘Дипломатски приступ је нужно потребан како би обе стране усмерио према деескалацији, окончању непријатељстава и како би спречио да се ситуација истргне контроли и доведе до смртно озбиљних и далекосежних последица‘, изјавио је у уторак министар спољних послова Уједињених Арапских Емирата шеик Абдулах бин Зајед.
Саудијска Арабија стално уверава Иран на свим нивоима – укључујући и путем телефонског разговора између престолонаследника Мохамеда бин Салмана и иранског председника Масуда Пезешкијана – да неће бити део било какве агресије на Исламску републику, каже Али Шихаби, саудијски интелектуалац и коментатор близак краљевском двору.
Но, Саудијска Арабија се припрема и за најгори сценарио и МБС, како је познат де факто лидер ове земље, упозорио је иранског министра спољних послова у октобру да би Ријад могао одлучно да реагује против било каквог напада на своја нафтна постројења, додаје Шихаби. У краљевству постоји перманентна забринутост да би шири сукоб са Ираном и његовим испоставама могао изнова да води нападима на саудијску енергетску инфраструктуру попут оних из 2019. године, када су Хути из Јемена, који уживају техеранску подршку напали кључна нафтна постројења. Хути, који су нападали бродове у јужним пределима Црвеног мора током доброг дела претходне две године, наводно да би казнили Израел и његове савезнике због рата у Гази, могли би изнова бити искоришћени као иранско средство.
Поврх тога, заливске државе озбино разматрају шта би дезинтеграција иранског клерикалног режима могла да значи за овај регион, и шта би могао да донесе хаос који следи вакууму моћи у држави која броји деведесет милиона људи.
Чак и уколико иранска влада и врховни вођа ајатолах Али Хамнеј преживе, два заливска званичника приватно кажу како би постојећи владајући систем у земљи тешко могао да остане неокрњен након жестоких удараца које је нанео Израел. Један од њих каже да би било корисно за његову сопствену земљу и шире за регион уколико би посведочили успоравање или уништење иранског нуклеарног програма, али не иде толико далеко да заговара промену режима.
УАЕ и друге заливске државе остају ‚расположене да постигну намирење са Ираном‘ каже Абдулхалек Адбула, емиратски политиколог и виши истраживач на харвардском Белфер центру.
Џефри Сакс: Зауставите Нетањахуа прије него што нас све поубија
Али заливске државе – без обзира да ли су у питању традиционално према Ирану невољно расположени Бахреин, Саудијска Арабија и УАЕ или Оман и Катар, који традиционално одржавају срдачније односе са Техераном – желе да остану изван рата који се одиграва изнад њихових глава и недалеко од њихових обала.
Без обзира на исход највећег и најопсежнијег непосредног сукоба који су до сада водили Иран и Израел, последице по регион ће бити дугорочне.
Ово је тренутак који носи сва обележја велике прекретнице у историји Исламске републике и њених арапскх суседа. У једном тренутку, заливске државе отворено су оптуживале Иран да жели да их окружи својом мрежом испостава и чак су се индиректно сукобљавале у различитим приликама, посебно преко милитантних група у Јемену.
‚Долази до озбиљног преиспитивања код појединих заливских држава‘, каже Алекс Ватанка, виши истраживач на вашингтонском Блискоисточном институту, баш уочи израелске војне интервенције прошле недеље. Оне би радије да потроше своје замашно богатство на диверсификовање својих економија и умањење зависности од нафтног сектора него да ‚буду заробљене у својеврсном такмичењу нулте суме‘ са Ираном, каже.
Чак и након прошлонедељних догађаја то је и даље њихова укупна позиција. Ипак, неки заливски званичници можда ‚приватно исказују знаке олакшања‘ пошто прате како Израел елиминише највише чланове иранског безбедносног вођства и разматра могућу ликвидацију самог ајатолаха Хамнеја, каже Дина Есфандиари, водећи блискоисточни аналитичар Блумберг Геоекономикса.
‘Они су такође и потпуно застрашени; ово је враг који им је познат‘, рекла је, мислећи на садашњи ирански режим. ‚Уколико он буде збачен без добре алтернативе, забринути су о ономе што би могло доћи након њега‘.
– извештавање су помогли Питар Мартин, Абер Абу Ома, Сами Адгирни и Фионе Мекдоналд
Извор: Bloomberg
