Naš vrhunski aforističar, zasluženo nagrađivan najprestižnijim nagradama za satiru, uvažavan od kritike i obožavan od ljubitelja satire, objavio je novu knjigu sjajnih aforizama „11:52“ („Prometej“).
Večite i bolne teme srpskog društva – kriminal, korupcija, osiona vlast, namešteni izbori, glupost glasača, i u ovoj Nestorovićevoj knjizi su inspiracija za sveže, nadahnute i umne aforizme.
Izbori u Srbiji su sve drugo, samo ne „praznik demokratije“, niti su pošteni, niti slobodni. Oni su namešteni, izmanipulisani rezultat volje ljudi na vlasti i njihovih sebičnih interesa. Izbori su kod nas trijumf bezobzirnih moćnih ljudi i poraz poštenih ljudi, čija je izborna volja izigrana. Naravno, ovu veliku prevaru lako će uočiti ljudi koji imaju oči da vide i mozak da misle. Ali nije lako da ovu rugobnu istinu iskažete jasno, sažeto, duhovito i efektno, da to može da prihvati čak onaj kome je propaganda već dobro isprala mozak. Tako nešto mogu samo veliki majstori satire.
Nestorovićevi aforizmi posvećeni cirkusu od izbora izvanredno su domišljati, duhoviti, estetski doterani, tako da svojom misaonom i književnom snagom do temelja ruše iluzije o tobože demokratskoj proveri suverene narodne volje. Velika je laž da se na našim izborima proverava izborna volja. Tako je, možda, u demokratskim zemljama. U Srbiji se proverava nešto sasvim drugo – poslušnost birača. Da bi proverili kvalitet dresure vlasnici svoje pse svuda /u svetu izvode na izložbe. Iz istog razloga / političke partije kod nas ljude izvode na izbore … Iluziju da na izborima ljudi glasaju vodeći se svojim potrebama i da donose racionalne odluke u skladu sa vlastitim najboljim interesima, Nestorović dovodi u pitanje. Ako su izbori neka vrsta provere kolektivne pameti i racionalnosti naroda, onda se naš narod nije baš proslavio kao oštrouman.
Naprotiv, reklo bi se da izborni rezultati pokazuju pre da je lakoveran i glup. Šarani i somovi se ne love na varalicu./ Na nju se pecaju samo glasači; Glasači u Srbiji su mitska bića./ Tela ljudska, a glave teleće.
Pogrešno i nepravedno je govoriti da vlast „krade“ na izborima. Nijedan glas na izborima vlast nije ukrala./ Svaki je pošteno kupila i platila. Možemo reći i da je netačno da vlast koristi sve svoje resurse za izbore i da svoju ogromnu moć fokusira na to da „sve žive“ izvede na izbore. Naprotiv, njen glavni adut su mrtvi, jer „najsigurni glasovi“ dolaze od – umrlih. Oni do sada nikada nisu omanuli. Živi u Srbiji imaju mnogo poroka, a mrtvi samo jedan: / da izađu na izbore i da glasaju. Bez svojih mrtvih saveznika. Armija mrtvih, disciplinovanih glasača uvek je spremna izađe i obavi svoju svetu građansku dužnost, da podrži vlast. Mrtvi su opet spremni da izađu na izbore./ Na sebi već imaju svečano odelo. Kada se izbori završe strasti se smiruju, a na scenu stupaju „nova“ vlast i vođa. Gotovo svi su srećni i zadovoljni. Ili, kako ironično primećuje Nestorović: Rezultatima izbora su zadovoljni svi./ Samo narod nije.
Koji je sistem vladavine u Srbiji, demokratija, autokratija ili stabilokratija? Nije lako odgovoriti, jer takvog sistema nema nigde u svetu. Najstručniju i najprecizniju dijagnozu dao je naš aforističar: Ludilo je najčešći oblik vladavine u Srbiji; Na vlast više ne treba da dovodimo ljude kad čujemo / njihovo političko uverenje, nego kad vidimo njihovo lekarsko!
Najveću vlast u Srbiji, po tradiciji, ima Vođa. Uprkos katastrofalnim iskustvima, narod i dalje više voli moćnog, samovoljnog Vođu, čvrstu ruku od dobrih zakona i jakih institucija. Čini se da je kult Vođe naša sudbina, barem dok se ne oslobodimo podaničkog mentaliteta. Ne bi u ovoj našoj bajci vođa bio veliki džin/ da svi mi nismo moralni patuljci; Naš ponosni narod nije dozvolio nikom drugom / da odredi ko će mu biti diktator./ Sam ga je izabrao, s ironijom zaključuje Nestorović. Ali, kao „optimista“, i dodaje. Skinućemo brzo diktatora s vlasti./ Čim nađemo drugog.
Izvor: Novosti
