Piše: Dimitrije Boarov
Očekivani pad tempa ekonomskog rasta u Srbiji na počeku ove godine sada potvrđuju i pokazatelji i procene Republičkog zavoda za statistiku. Prema prvim proračunima bruto domaći proizvod Srbije u prvom kvartalu 2025. godine povećan je za samo dva odsto, naspram očekivanog i planiranog rasta od 4,2 odsto na godišnjem nivou. U prvom tromesečju došlo je i do pada izvoza Srbije od 1,6 odsto, te porasta uvoza za 8,7 odsto, što je rezultiralo međugodišnjim povećanjem trgovinskog deficita za čak 48,2 odsto. Uza sve to, u prvom kvartalu primećen je i pad deviznih rezervi za 600 miliona evra, što je zbirna posledica starih problema i sve manjeg priliva stranih direktnih investicija.
Ove podatke uzimamo iz nedavnog saopštenja Nove DSS stranke, koja je ocenila da će „režim pokušati da odgovornost za ovaj ekonomski neuspeh prebaci na proteste i time prikrije sopstvenu odgovornost i neuspešnu ekonomsku politiku koja je došla na naplatu“. Ova stranka ističe da je uzrok gore skiciranog ekonomskog pada Srbije u korupciji i istrošenom modelu ekonomske politike zasnovanom na stranim investicijama.
Ovih dana je i revizorsko-konsultantska grupa Ernst i Jang komentarisala usporenje privrednog rasta u Srbiji. Prema njenim nalazima, već prošle godine je tempo rasta BDP-a Srbije posle prvog polugodišta u kome je ostvaren dinamičan rast od 4,5 odsto na godišnjem nivou, u drugom polugodištu usporen na stopu rasta od 3,3 odsto, „a podaci sa početka 2025. godine sugerišu da je u toku dalje usporavanje“. Ova agencija ovakav trend u Srbiji pretežno objašnjava efektima sve veće protekcionističke politike u svetu, obnovljenim globalnim inflatornim pritiscima i geopolitičkim tenzijama, te dodaje da je Srbija posebno pogođena zbog toga što su njeni glavni spoljnotrgovinski partneri u Evropskoj uniji takođe pritisnuti padom tražnje i investicija na svojim i stranim tržištima, što samo donekle ublažava okolnost da Srbija povećava razmenu i ulaganja sa Kinom, čija privreda i dalje ima relativno visoku stopu rasta.
Sa vrha vlasti osim teze da su građanski protesti u Srbiji doveli da opadanja prometa u turizmu (za više od 11 odsto) javnosti ne stižu nove informacije o aktuelnim privrednim kretanjima, a posebno o padu stranih direktnih investicija u poređenju sa prethodnim godinama. Istina, ovih dana je saopšteno da je novi premijer Vlade Srbije Đuro Macut upriličio poseban sastanak sa svojom ministarkom privrede Adrijanom Mesarović koja ga je upoznala sa ekonomskom situacijom u zemlji. U dosta šturom saopštenju posle sastanka ističe se da su Macut i Mesarović dogovorili „dalje korake za nastavak privlačenja stranih investicija“ i da su „dogovorene aktivnosti kako bi Srbija zadržala status jedne od najbrže rastućih ekonomija u Evropi“.
Kako saopštava RZS, u prvom kvartalu industrijska proizvodnja u Srbiji zadržala je pozitivnu stopu rasta od 2,1 odsto, i to uprkos padu snabdevanja strujom i gasom za 6,4 odsto. To znači da prerađivačka industrija i dalje raste. Kad je reč o stranim direktnim investicijama još kolaju samo podaci za prošlu „rekordnu godinu“, kada je ubeležen priliv stranih investicija od oko pet milijardi evra. Zanimljivo da su na tabeli stranih ulagača na prvo mesto izbili oni iz Kine, a da je priliv iz Nemačke prvi put posle niza godina – u padu.
Ovih nekoliko ekonomskih pokazatelja koje smo ovde izdvojili još ne deluju dramatično, ali ukazuju na opasnosti koje neumitno stižu i u Srbiju, koja se i dalje muči u društvenoj krizi koju vlast ne može da razreši, a opozicija da iskoristi.
Izvor: Novi Magazin
