14. februara — na Zadušnice, navršilo se osam godina od upokojenja dede Dobrog, koji je decenijama prikupljao priloge za hramove i manastire, postavši jedan od najvećih darodavaca Patrijaršijske saborne crkve „Sveti Aleksandar Nevski“. Tim povodom Njegova Svetost sofijski mitropolit i bugarski patrijarh Danilo načalstvovao je Svetom Liturgijom u rodnom selu dede Dobrog — Bajlovu, u hramu „Sveti Kirilo i Metodije“.
Sasluživali su sveštenik Serafim Janev, protojerej Georgi Mladenov, jeromonah Natanailo, jeromonah Josif (iz mitropolije SAD, Kanade i Australije), protojerej Dimitar Kutlev i protođakon Ivan Petkov.
Pre početka Svete Liturgije u čin čteca, pojca i sveštenoslužitelja Bugarske Crkve postrižen je pobožni Nikolaj. Mnogi pravoslavni hrišćani pričestili su se Telom i Krvlju Hristovom.
U svojoj besedi patrijarh Danilo je rekao:
U trećoj pripremnoj nedelji pred Veliki post, sveta Pravoslavna Crkva odredila je da se sećamo Drugog Hristovog dolaska i Strašnog suda. To je tema sutrašnjeg nedeljnog dana. Uoči tog spomen-događaja sveta Pravoslavna Crkva služi pomen svim od veka upokojenim ljudima koji su živeli u veri u Vaskrsenje Spasitelja.
On je istakao da pravoslavni hrišćani očekuju ispunjenje obećanja koje je Spasitelj dao — da će ponovo doći i suditi svetu, uzvraćajući svakome po delima. „U današnjem Jevanđelju čuli smo kako Gospod govori o tim predstojećim događajima i kaže da će ljudi umirati od straha zbog onoga što će snaći vaseljenu, jer će se i nebeske sile pokolebati. Vidimo klimatske promene, zemljotrese, neobične suše, bujice… Sve je to još jedan predznak, ali Gospod govori onima koji veruju u Njega: ‘Bdite i molite se da biste izbegli sve to’“, kazao je patrijarh Danilo.
U nastavku je naglasio da u svemu treba da polažemo nadu u Boga, da ne očajavamo, već da prebivamo u molitvi i budnosti, kako nas dolazak Spasitelja ne bi zatekao u gresima i porocima. „Danas nas sveta Pravoslavna Crkva poziva da se pomolimo za sve od veka upokojene pravoslavne hrišćane — ljude koji su živeli sa nadom i verom u Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista“, rekao je patrijarh Danilo.
„Danas ovde, u selu Bajlovu, gde je deda Dobri rođen, živeo i upokojio se, ne možemo reći da u naše vreme nema ljudi koji žive istinski po Bogu. On je veliki primer za sve nas.“
Patrijarh je istakao da je poslednje godine svog života deda Dobri proveo u podvigu — pešačeći od svog rodnog sela do Sofije kako bi prikupljao sredstva za obnovu hramova i manastira. „Svi znate u kakvoj je skromnosti i siromaštvu živeo… Odakle ta snaga? Odakle to pouzdanje? Od Boga, iz njegove molitve, iz vere koju je imao, jer se od njega nije mogla čuti prazna ni ružna reč. Nije se moglo čuti da misli zlo o bilo kom čoveku. Sve što je činio — činio je sa blagodarnošću Bogu…“
„Pogledajte bilo koju njegovu fotografiju i videćete kakvu svetlost ima njegovo lice. Kakvu detinju prostotu i čistotu. Kakvu vedrinu i radost uprkos tolikim teškoćama. Odakle ta snaga, braćo i sestre? Danas vidimo da je i sama pomisao na njega dovoljna da unese vedrinu u naše srce. Ta blagodat, za koju verujemo da ju je zadobio od Boga, i Božija sila koja ga je krepila, i nama pomaže da se ohrabrimo, da dobijemo snagu i kažemo sebi da ima smisla živeti čestito, boriti se protiv nepravde, protiv uninija, roptanja, neverja, maloverja, zavisti i zlobe, kako bi čistota srca i duše zasijala, ispunjena Božijom blagodaću“, kazao je Njegova Svetost.
Posle Svete Liturgije služena je panihida za dedu Dobrog i sve upokojene pravoslavne hrišćane, a na grobu dede Dobrog, koji se nalazi ispred hrama „Sveti Kirilo i Metodije“, služen je i pomen.
Izvor: Bugarska patrijaršija
Prevod: Život Crkve
