Пише: Д. Грозданић
Скандалозна изјава министра вањских и еуропских послова Гордана Грлића Радмана о томе да не постоји и никад није постојао никакав логор Лора у Сплиту, коју је пласирао у интервју за црногорски дневник Вијести, изазвала је протестну реакцију Документе – Центра за суочавање с прошлошћу из Загреба, Центра за мир, ненасиље и људска права Осијек и Акције за људска права из Подгорице.
Подсјетимо, у понедјељак је Грлић Радман, између осталог, на питање што је Хрватска спремна учинити како би се расвијетлило страдање четрнаестеро припадника ЈНА никшићко-шавничке групе у сплитској Лори устврдио како је “све око догађања у затвору у Лори процесуирано и пресуђено, те је у домени правосудног поступања, што нити је могуће, нити потребно коментирати“. Казао је како је то “наратив који циља изједначавање агресора и жртве“.
Чињеница од које министар бјежи је да је на мјесту бившег војно-истражног затвора ЈНА у поморској бази Лора 1992. био формиран логор у којем је без икакве правне основе држан већи број заточених цивилних особа, углавном Срба, због сумње да су судјеловали у непријатељским дјеловањима против Републике Хрватске.
Удруге су истакнуле да министар није у праву. “Точно је да је у правомоћним пресудама утврђено како су припадници 72. бојне војне полиције Хрватске војске понижавали, психички и физички злостављали, мучили и тјелесно кажњавали цивиле и ратне заробљенике, доведене без икаквог правног основа, све до усмрћења неких од њих“, написале су у свом приопћењу.
У наставку истичу да “нажалост, нису истражени ни пресуђени сви злочини почињени у Лори“. Упозоравају и на закашњели поступак који се односи на страдања црногорских ратних заробљеника, “успркос постојању свједочења о томе да су се злочини над њима догодили“.
Дневник Вијести пише да су највиши црногорски државни дужносници, Министарство вањских послова (МВП) и најјаче партије власти и опозиције, јучер одшутјели поруку Гордана Грлића Радмана да сплитска Лора, “у којој су почетком деведесетих година прошлог вијека страдали црногорски држављани“, није логор, те да је процесуирано и пресуђено “све око догађања у затвору у Лори“.
Удруге, пак, које су с правом реагирале на конструкције хрватског министра, подсјећају да Жупанијско државно одвјетништво у Сплиту (ЖДОС) од 2007. године истражује страдања заробљених војних резервиста из Црне Горе који су на херцеговачком ратишту заробљени 1992. и спроведени у војно-истражни центар Лора у Сплиту. Ради се о четрнаест припадника тзв. никшићко-шавничке групе, чија су права била заштићена Женевским конвенцијама и законима РХ.
Били су ратни заробљеници, који су у складу с међународним хуманитарним правом, заслуживали заштиту од мучења и убијања: Радивоје Петковић, Неђељко Јанковић, Миљан Шушић, Ратко Симовић, Душко Баровић, Боривоје Зиројевић, Драгоман Докнић, Радомир Вулић, Милош Перуновић, Ранко Вујовић, Павле Поповић, Драган Јаковљевић, Лука Газивода и Лука Аџић.
Тај поступак због казнених дјела против међународног казненог права, ратног злочина против ратних заробљеника, недавно се напокон помакнуо с мртве точке, упитом упућеним из ЖДОС-а, путем међународне правне помоћи и саслушањем Веселина Бојовића. Преживјели црногорски заробљеник из сплитске Лоре, који је на том мјесту 1992. године и сам доживио тешко злостављање, био је и свједок мучења и убојстава и других ратних заробљеника из Црне Горе, тек је у вељачи ове године добио прилику за свједочење у Подгорици, слиједом захтјева из ЖДОС-а.
Да не говоримо о убојствима Гојка Буловића и Ненада Кнежевића, српских цивила, који су живот скончали у логору, пардон – затвору.
Извор: Портал Новости
