Пише: Драгана Шубаревић
Западни Балкан, а посебно подручје Динарских планина, последњих година све чешће привлачи пажњу научника из једног необичног разлога – висине његових становника. Истраживање објављено 2022. године у часопису Biology (MDPI journal) показало је да се управо на овом простору налазе једни од највиших мушкараца на планети.
Студију под називом „Мапирање планинских дивова: Антропометријски подаци са Западног Балкана откривају језгро изузетне физичке грађе у Европи” предводио је Павел Грасгрубер, уз сарадњу истраживача из региона, међу којима су Бојан Машановић, Стево Поповић и Стипан Прце, преноси Факултет за спортске студије Масариковог универзитета.
Резултати су засновани на импресивном узорку од више од 47.000 мерења младих мушкараца из периода између 2010. и 2018. године. Анализа је показала да просечна висина у појединим деловима Црне Горе, Херцеговине и Далмације прелази 180 центиметара, док у неким локалним срединама достиже и више од 183 центиметра. Тиме се ове регије сврставају у сам светски врх, раме уз раме са традиционално највишим нацијама, попут Холанђана, пише PubMed.
Одступање од просека
Међутим, оно што је посебно заинтригирало научнике јесте чињеница да стандардни фактори који обично објашњавају висину, попут исхране, економског стандарда и општих животних услова, у овом случају не дају потпуни одговор.
Модел који су истраживачи применили, а који укључује управо те параметре, за Босну и Херцеговину предвидео је просечну висину од око 173,5 центиметара. Стварна мерења, међутим, показала су просек од око 181,2 центиметра, што представља једно од највећих одступања забележених у студији.
У потрази за објашњењем, аутори су указали на могућу улогу генетике. Посебно су издвојили Y-хаплогрупу И-М170, односно њену динарску грану И2а1а2-М423, која је изузетно заступљена у овом региону и у појединим деловима Херцеговине чини и више од 70 одсто мушке популације.
Ова генетска линија повезује се са веома старим европским популацијама, укључујући палеолитске ловце-сакупљаче и заједнице које су насељавале јадрански простор након леденог доба.
Место мешања народа
Ипак, аутори студије упозоравају да ови подаци не смеју да се тумаче поједностављено. Веза између хаплогрупа и физичких особина попут висине није јасно утврђена, јер висину одређује велики број гена и њихових међусобних интеракција. Управо зато се део који се односи на генетику у научној заједници сматра више хипотезом него коначно доказаном чињеницом.
Такође, истраживање не доводи у питање историјске миграције нити тврди да су данашње популације на Балкану резултат једне једине генетске линије. Напротив, савремена наука указује на то да је овај простор кроз векове био место сусрета и мешања различитих народа, од праисторијских заједница до средњевековних досељеника.
Оно што остаје као чврст закључак јесте да динарски регион представља јединствен феномен у Европи, подручје где се, упркос различитим утицајима, континуирано бележи изузетна висина становништва.
Научници притом наглашавају да постоји могућност да ове популације још нису достигле свој пуни биолошки потенцијал, јер се у последњим генерацијама види тренд додатног раста, вероватно под утицајем квалитетније исхране и бољих животних услова.
Због свега тога, Балкан данас није само географски и историјски занимљив простор, већ и једно од кључних места за проучавање односа између генетике, околине и развоја људског тела, својеврсна „лабораторија” у којој се и даље тражи одговор на питање: зашто су управо овде људи међу највишима на свету, закључује студија.
Извор: Политика Онлајн
