Piše: Vojin Grubač
Scena momenta kada je beogradski režim upotrijebio neko čudno oružje protiv građana koji su mirno stojali na ulicama velegrada, dok hiljade ljudi petnaestominutnom šutnjom odaju poštu postradalima u Novom Sadu, ući će u istoriju kao akt bezumlja i ludila.
Zbilja, koliko treba biti nerazuman i bez ikakvog razloga donijeti odluku koja sigurno politički i moralno skupo košta: pucati u mirne ljude, bez razloga: oružjem iz „Ratova zvijezda“, nekakvim „zvučnim topovima“ ili nečim sličnim po dejstvu!?
Demonstracije su bile moćne, sveobuhvatne i savršeno kreativne. One su nosile metafizičku silu: ljubavi, dobrote, saosjećaja, ali i odlučnosti i vjere u sebe.
Kada se nije mogao naći povod za pravljenje košmara, a režim bio naoštren da nešto pokaže u vidu moći, izdali su ga nervi.
Rezultat je bio: novi povod i nova ogorčenost naroda koja će tek nabirati silu a protiv koje nema oružja.
Protiv izazvane kivnosti naroda, ne postoje PR tehnologije, jer sve što potom uradiš biće pogrešno i radi protiv tebe.
Svakim danom maske padaju, prije svega onih likova koji misle da su „bitni“, a koji su davno izgubili subjektivnost jer su se prodali kao: vreća krompira, ceker cvekle, kesa zelene salate. A poneko, „važniji“ i „na funkcijama“: za milion ili nekoliko miliona evra.
Te moderne: Imbrice Špičeki iz Volovščine koji su se preimenovali u Rudimire Bombardiroviče Šajkovske, poput lika iz djela Ante Kovačića: „U registraturi“.
Zato je i otac Jovan Plamenac, u vjerovatno najboljoj opservaciji fenomena studentskih blokada, na kraju videa pod nazivom „Ko stoji iza studentskih protesta“, rekao: „Sada je na svakom Srbinu da svojim odnosom prema studentima koji protestuju, izmjeri sebe, od svoje etičnosti do svoje pripadnosti Hristu, izmjeri svoju ličnost i slobodu“.
Pred iznenadim krajem protesta u Beogradu i upotrebom neke tehnologije od strane režima, carovao je Hor studenata u blokadi s fantastičnim repertoarom koji je bio „svetovna liturgija“ za Srbiju, Balkan i šire.
Da nije bilo litija u Crnoj Gori, ne bi bilo modela kako se treba boriti protiv autističnog režima kojeg u Srbiji čine i vlast i opozicija skupa, što predstavlja tip iskičmljenosti političkog sistema novog vremena.
Teško se oteti utisku da bunt studenata u Srbiji predstavlja istinski planetarni fenomen, čiji se duh uzdiže do neba.
Dok okolo trče, žmirkaju i trepću očelovječeni pacovi, koji su do juče sebe nazivali „patriotama“: ne znajući šta ih je snašlo.
