Piše: Dragutin Nenezić
Mnogo događaja se zbilo u ovih par meseci, kao u onom lažnom Lenjinovom citatu. Tramp je inaugurisan i smesta je počeo da remeti (što bi naši stari rekli: disruption) međunarodni poredak: okončani su izbori na Kosovu (skoro) i u Nemačkoj (skroz), rat u Ukrajini dobija novu dinamiku, u Gazi se završilo, a u Siriji je počelo masovno stradanje. Van „visoke“ politike, narodni bunt na ulicama Srbije ulazi u peti mesec. Čitalac ovog portala s pravom može da se zapita: gde je tu Kosovo (i Metohija)? Moj odgovor je: svuda, ako ima pameti.
Pritom, poštovani čitaoče, ni na Kosovu, a pogotovo na Severu, u tom periodu ne manjka zanimljivosti, a da se ne radi o izborima. Iako možda manje atraktivna, dešavanja poput toga da sudovi na Severu, u kojima sad sude isključivo Albanci, počinju da sude i komšijske sporove oko međe, koji se nisu sudili od 2022, ili da „srpski“ Elektrosever isključuje Srbima struju zbog neplaćanja – su, ako ništa drugo, indikativna da se jedan (za Sever nov) sistem zaista zaokružio i ustoličio i na Severu.
Da li će sve ovo iz prvog pasusa uticati na ovo iz drugog pasusa? Opet, hoće, ako ima pameti.
Krenimo redom, od Trampa, kako i dolikuje, i zanemarimo u ovom tekstu kosovske izbore i Kurtijevu pravosudnu sagu.
Pa tako Trampov pristup ratu u Ukrajini, o kome se Srbi informišu iz medija, budući da drugi izvor nemamo, sadrži sve elemente koji postoje i na Kosovu: sukob (različitog intenziteta), delikatan odnos sile i granica (u svakom smislu) i rudna bogatstva (koja mogu biti i precenjena). Ono što za Kosovo postoji, a za Ukrajinu trenutno ne, je rezolucija SB UN, kao i međunarodno vojno prisustvo sa osloncem na NATO, ali Tramp možda učini i da ta razlika postane manja. Još jedna moguća sličnost je i u Trampovoj najavi da će aneksirati kanadska jezera, što nekadašnjem igrokazu „Lake Trump“ na Gazivodama daje novu dimenziju.
Dragutin Nenezić: O evropskom predlogu/sporazumu – šta se (ni)je izgubilo u prevodu
Odgovorna (bar prema Srbima na Kosovu i Metohiji) državna politika bi na ovo odgovorila razradom i javnom problematizacijom ovih sličnosti, a u korist sebe i naroda za koji bi trebalo da se bori.
Umesto toga, u poslednjih dva meseca, imamo niz besramnih izjava o KiM koje ne želim ni da citiram, jednu delimično dobru izrečenu u susretu sa ruskim kolegom (ali pre fijaska sa glasanjem na GS UN), i neusvajanje gromoglasno najavljivanih zakona vezanih za KiM i posle šest meseci, uprkos ogromnom dnevnom redu poslednje sednice skupštine. A kada se usvoji i ostavka predsednika Vlade, tada će ti predlozi zakona i definitivno biti mrtvo slovo na papiru.
Odgovorna politika bi takođe pokušala da odgovori bar na sledeća pitanja:
– Šta će se desiti ako se američke snage povuku sa Kosova, a šta ako ih zamene recimo turske?
– Šire gledano, ako dođe do promena unutar UN i NATO, izazvanih akcijama SAD, kakva će biti sudbina Kosova, gde svaka od strana drži svoje uporište u UN, odnosno u NATO?
– Kako će se pokušaji reformatiranja bezbednosne politike EU odraziti na Kosovo, a kako na briselske pregovore?
Konačno, odgovorna politika bi analizirala Trampov transakcioni pristup, koji se prilično razlikuje od onoga što ova vlast pod tim podrazumeva, i formulisala niz opcija za rešavanje kosovskog pitanja, opet u interesu Srba na KiM.
Dragutin Nenezić: O evropskom predlogu/sporazumu – šta se (ni)je izgubilo u prevodu
Moguće da neko negde u državnom aparatu o tome i razmišlja, i da će munjevito reagovati kad dođe vreme, u kom slučaju se tom nekom unapred izvinjavam.
Isto tako, moguće je i da aktuelna politička kriza u toj meri okupira vlast, da ona jednostavno nema vremena da se bavi Kosovom, što je greška – jer srpske politike nema bez Kosova. To se danas vidi i na ulicama, gde je Kosovo prisutno pre svega u ikonografiji.
Kakvo god da bude rešenje aktuelne političke krize, ono mora da uključi i Kosovo, inače će i to rešenje i onaj ko ga bude nametnuo biti osuđeni na političku propast, pre ili kasnije – to je večita nenaučena lekcija srpske politike.
Na kraju, neki čitalac se može zapitati: a šta ako nema pameti? Onda sledi još jedna propuštena šansa, ako imamo sreće, ili konačni slom, ako tako mora…
Izvor: KoSSev
