Piše: Zahar Prilepin
U suštini, ako se malo smirimo – do čega bi sve ovo (Trampove namere i naš potencijalni dogovor) moglo da dovede. Tramp će „dozvoliti“ Rusiji da zadrži ono što je osvojila – ali ne više, naravno. A sam će dati Ukrajini neke sramne garancije koje mu ništa ne znače, i – ugaziće nogama u našu Ukrajinu.
Jer, da podsetim, cela Ukrajina je naša. Cela Ukrajina je ruska zemlja. A Tramp će gutati bogatstvo koje je pohranjeno u našoj ruskoj zemlji i od toga se bogatiti. I štedeti za novo oružje, koje će sledeći put isporučiti u sledeću ukrajinu.
Gomilaće od našeg bogatstva, koje je izvojevao ruski narod kneževske, drevne Rusije, koje je ponovo izvojevalo Moskovsko carstvo pod Aleksejem Mihajlovičem i koje je opet izvojevano pod Petrom, pa opet pod Katarinom, i opet pod Lenjinom i Staljinom. Za te zemlje.
Za koje su prolivene reke ruske krvi. Tamo će doći Tramp da ždere. Upravo to su njegove namere. To je kao kad bismo mi došli na Aljasku, u Kanadu, u njihovu baštu – i saglasili se na pravednu podelu žetve. Telefonirali bi i rekli: pa Trampe, hajde da ovo bratski podelimo.
A on bi rekao: šta da delite sa mnom? Plodove moje bašte? I nasmejao bi se. Trampova arogancija nema granica. Treba reći da se do sada čak ni Kanada i Danska nisu pod njim opružile i nekako se još drže. A kod nas već čujemo glasove: kao, hvala Bogu, sve ide dobro. Kako dobro? Što će Amerikanci kopati zemlju pod ruskim Kijevom, pod ruskom Odesom i ruskim Černigovom, a nama će prepustiti Artjomovsk i Deržinsk? Svi smo mi za mir i pregovore. Ali ako se gore opisana perspektiva predstavlja kao neviđena sreća, onda to nije to. I dalje se nadamo drugim perspektivama.
***
Tramp se sprema da pobedi u ratu između Ukrajine i Rusije. U suštini, treba razumeti da su Bajden i Tramp jedan tim. Prvi je napumpao Ukrajinu oružjem, istovremeno silujući ništavnu Evropu. Drugi se prema ništavnoj Evropi odnosi kao prema pretučenom psu i ide da iz Ukrajine skida krvavi kajmak, koji mu je Bajden pripremio.
500 milijardi + kontrola + teritorije + šta god on tamo još poželi. Neće mu dati ni Kanadu, pa ni Grenland, ali u Rusiji je, vidim, oduševljenje činjenicom da Tramp uzima Ukrajinu prosto neopisivo. Tramp ponižava Zelenskog! – kako je to divno, kako očaravajuće!
Bolje se zapitajte zašto ga ponižava? Da li ga ponižava zbog nas? Ponižava ga zbog sebe! Za svoje lične ciljeve. Koje namerava da ostvari. A ako se usrećena Rusija odupre, mnogo gvožđa će nam leteti na glavu iz Ukrajine. Tako da se radujemo svojoj sreći i da ne budemo izbirljivi. Godine 1945, posle strašnog rata, Staljin je ušao u Berlin. Mada Amerikancima ne bi smetalo da budu tamo prvi. Ali Rusi su to sami uradili. Od tada su Amerikanci odlučili da ne ponavljaju slične greške. Spremaju se da prodefiluju Kijevom 9. maja. Dok ćemo se mi ovde radovati: o, kako je Tramp rasturio Zelenskog! Da, on će ga rasturiti. I urediće sebi rezidenciju u Kijevo-Pečerskoj lavri.
Maks Blumental: Potencijalni atentator na Trampa regrutovao dobrovoljce za Ukrajinu
Prošetaće i pitati: šta ovo ovde leži? Nešto kao naši američki vanzemaljci, koje nikome ne pokazujemo. A, to je, reći će mu, junak Ilja. Iz Muroma. Živeo je tu takav tip 850 godina pre Trampa. O, reći će Tramp, veri gud. Hajde da organizujemo atrakciju sa ruskim kaubojem Iljom. Inače leži besposlen. Donosiće profit kući. Beloj kući.
***
Tramp je rekao da će američke trgovinske tarife na proizvode zemalja BRIKS-a dostići 100 odsto, ako one opet budu razmišljale o svojoj valuti. U međuvremenu, Pentagon govori o Trampovom pravu da preda Ukrajini nuklearno oružje. „Tramp će sam odlučiti da li da prebaci nuklearno oružje u Kijev“, kaže sad šef Pentagona Hegset.
A juče je kod nas po svim društvenim mrežama i televizijskim kanalima prostrujao kolektivni krik pokornog oduševljenja. „Oh, taj Tramp! On je takva dušica! Udvoje ćemo vladati planetom!”
Ni sa kim vi nećete udvoje vladati planetom. Prevaranti i preprodavci, spremni da za pet minuta odbace ceo „Globalni Jug“, samo da vas pomaze po obrazu riđom rukom – čime vi da vladate, američki čistači podova?
Izvor: Telegram kanal Z. Prilepina; preveo Želidrag Nikčević
