Пише: Захар Прилепин
У суштини, ако се мало смиримо – до чега би све ово (Трампове намере и наш потенцијални договор) могло да доведе. Трамп ће „дозволити“ Русији да задржи оно што је освојила – али не више, наравно. А сам ће дати Украјини неке срамне гаранције које му ништа не значе, и – угазиће ногама у нашу Украјину.
Јер, да подсетим, цела Украјина је наша. Цела Украјина је руска земља. А Трамп ће гутати богатство које је похрањено у нашој руској земљи и од тога се богатити. И штедети за ново оружје, које ће следећи пут испоручити у следећу украјину.
Гомилаће од нашег богатства, које је извојевао руски народ кнежевске, древне Русије, које је поново извојевало Московско царство под Алексејем Михајловичем и које је опет извојевано под Петром, па опет под Катарином, и опет под Лењином и Стаљином. За те земље.
За које су проливене реке руске крви. Тамо ће доћи Трамп да ждере. Управо то су његове намере. То је као кад бисмо ми дошли на Аљаску, у Канаду, у њихову башту – и сагласили се на праведну поделу жетве. Телефонирали би и рекли: па Трампе, хајде да ово братски поделимо.
А он би рекао: шта да делите са мном? Плодове моје баште? И насмејао би се. Трампова ароганција нема граница. Треба рећи да се до сада чак ни Канада и Данска нису под њим опружиле и некако се још држе. А код нас већ чујемо гласове: као, хвала Богу, све иде добро. Како добро? Што ће Американци копати земљу под руским Кијевом, под руском Одесом и руским Черниговом, а нама ће препустити Артјомовск и Держинск? Сви смо ми за мир и преговоре. Али ако се горе описана перспектива представља као невиђена срећа, онда то није то. И даље се надамо другим перспективама.
***
Трамп се спрема да победи у рату између Украјине и Русије. У суштини, треба разумети да су Бајден и Трамп један тим. Први је напумпао Украјину оружјем, истовремено силујући ништавну Европу. Други се према ништавној Европи односи као према претученом псу и иде да из Украјине скида крвави кајмак, који му је Бајден припремио.
500 милијарди + контрола + територије + шта год он тамо још пожели. Неће му дати ни Канаду, па ни Гренланд, али у Русији је, видим, одушевљење чињеницом да Трамп узима Украјину просто неописиво. Трамп понижава Зеленског! – како је то дивно, како очаравајуће!
Боље се запитајте зашто га понижава? Да ли га понижава због нас? Понижава га због себе! За своје личне циљеве. Које намерава да оствари. А ако се усрећена Русија одупре, много гвожђа ће нам летети на главу из Украјине. Тако да се радујемо својој срећи и да не будемо избирљиви. Године 1945, после страшног рата, Стаљин је ушао у Берлин. Мада Американцима не би сметало да буду тамо први. Али Руси су то сами урадили. Од тада су Американци одлучили да не понављају сличне грешке. Спремају се да продефилују Кијевом 9. маја. Док ћемо се ми овде радовати: о, како је Трамп растурио Зеленског! Да, он ће га растурити. И уредиће себи резиденцију у Кијево-Печерској лаври.
Макс Блументал: Потенцијални атентатор на Трампа регрутовао добровољце за Украјину
Прошетаће и питати: шта ово овде лежи? Нешто као наши амерички ванземаљци, које никоме не показујемо. А, то је, рећи ће му, јунак Иља. Из Мурома. Живео је ту такав тип 850 година пре Трампа. О, рећи ће Трамп, вери гуд. Хајде да организујемо атракцију са руским каубојем Иљом. Иначе лежи беспослен. Доносиће профит кући. Белој кући.
***
Трамп је рекао да ће америчке трговинске тарифе на производе земаља БРИКС-а достићи 100 одсто, ако оне опет буду размишљале о својој валути. У међувремену, Пентагон говори о Трамповом праву да преда Украјини нуклеарно оружје. „Трамп ће сам одлучити да ли да пребаци нуклеарно оружје у Кијев“, каже сад шеф Пентагона Хегсет.
А јуче је код нас по свим друштвеним мрежама и телевизијским каналима прострујао колективни крик покорног одушевљења. „Ох, тај Трамп! Он је таква душица! Удвоје ћемо владати планетом!”
Ни са ким ви нећете удвоје владати планетом. Преваранти и препродавци, спремни да за пет минута одбаце цео „Глобални Југ“, само да вас помазе по образу риђом руком – чиме ви да владате, амерички чистачи подова?
Извор: Телеграм канал З. Прилепина; превео Желидраг Никчевић
