Како је тренутна политичка криза изазвана пензионисањем судије Уставног суда Драгане Ђурановић производ системског проблема који карактерише уставноправни поредак Црне Горе, не треба очекивати да ће Венецијанска комисија (ВК), уколико се укључи у њено рјешавање, рећи нешто радикално ново.
Ово тијело је већ крајем 2022, коментаришући предложене измјене Закона о предсједнику Црне Горе, примијетило да Црној Гори недостају тзв. механизми деблокаде институција (анти-деадлоцк мецханисмс), казао је у изјави за „Дан“ Матија Стојановић, сарадник у настави на Правном факултету и докторанд уставног права.
– Иако препознаје потребу за обезбјеђивањем функционалности поретка, оно на чему Венецијанска комисија инсистира, а на шта је указала и у свом мишљењу поводом Нацрта закона о Влади Црне Горе, јесте да питањима која се тичу равнотеже и међусобне контроле власти не би требало приступати ад хок, већ системски, у поступку уставне ревизије. Тиме би се евентуалним рјешењима пружио одговарајући ауторитет и легитимитет. Све док се не приступи таквом подухвату, правни и институционални поредак у Црној Гори остаће, како се то и наводи у Извјештају Европске комисије о напретку Црне Горе за 2024, „осјетљив и подложан политичким кризама и могућим институционалним блокадама“, изјавио је Стојановић.
Устав Црне Горе недоречен
Према ријечима нашег саговорника, учесталост оваквих догађаја у скоријем уставном животу Црне Горе да се објаснити прије свега кроз двије чињенице.
– Прва чињеница је да је Устав Црне Горе недоречен у многим битним питањима, поготово оним која се тичу равнотеже и међусобне контроле различитих грана власти. Друга чињеница је да је институционални и политички живот Црне Горе послије 2020. постао динамичнији, производећи више него раније спорове између носилаца власти. Стицај ове двије чињенице учинио је да ови спорови нијесу увијек могли да се ријеше у оквиру постојећих прописа, што је неријетко производило застој институција, па самим тим и различите, мање или више оспораване праксе превазилажења таквих застоја, рекао је Стојановић.
Подсјетио је да догађај од 17. децембра 2024. није ништа ново „под уставноправним сунцем Црне Горе“.
– Оно што овај догађај разликује од бројних и не тако давних догађаја јесте његова политичка актуелизација. Бројни догађаји, иако ништа мање спорни са становишта уставног права, нијесу произвели једнако интересовање јавности или парламентарне опозиције. Ту прије свега треба истаћи питања као што су могућност предлагања мандатара по истеку рока предвиђеног чланом 103, став 1 Устава, које је било актуелно по изгласавању неповјерења 42. Влади; затим питање уставности „самосазивања“ посланика на сједницу Скупштине (без одлуке в.д. предсједника Скупштине), које се актуелизовало уочи избора 43. Владе; као и питање могућности распуштања парламента мимо услова прописаних чланом 92, став 1 и 2 Устава, које се дало поставити када је предсједник државе у марту 2023. распустио 27. сазив Скупштине. Посебно је интересантан и догађај с краја 2021, када је Уставни одбор Скупштине Црне Горе, такође без достављеног обавјештења са сједнице Уставног суда о наступању услова за престанак функције, пензионисао судију Уставног суда. Сви ови догађаји се у односу на актуелни догађај разликују прије свега у томе што у њиховом случају нико није довољно чврсто и досљедно истрајавао на њиховом проблематизовању – указује Стојановић.
Извор: Дан
