Пише: Туфик Софтић
Никада се нећу помирити са чињеницом да је Беране не тако давно било трећи град по развијености у Црној Гори, док се сада налази на социјалном дну.
На то ме, између осталог, увијек подсјети порушена циглама када ме пут поред ње нанесе. Симбол урбаности и необорив доказ да је Беране индустријски било развијеније крајем 19. вијека, него данас. Сјевер. Свима га пуна уста, а свима на крај срца.
Знао сам по нешто о томе да је на том мјесту и прије оне послијератне, много раније постојала фабрика цигле, приватна. Први производни погон у граду на Лиму. Недавно ме на то подсјетио и случајан сусрет са човјеком чији је ђед или прађед био власник. Онда су, каже, због неких приватних разлога морали отићи из Берана и све напустити, практично преко ноћи. Не би било у реду да откривам друге детаље.
Углавном, послије Другог свјетског рата, на истом мјесту изграђена је за то вријеме савремна фабрика опекарских производа. И радила као и све друге, до транзиције. Онда је приватизована, а нови власник, коме је продата као бала сијена, одлучио је да је поруши да би, наводно, на њеном мјесту направио најмодернију нову фабрику, од чега наравно није било ништа.
Случај је хтио да се крајем једног љета нађем на брду Јасиковац, које дијели град и некадашњу индустријску зону Рудеш. Одатле се циглама видјела као на длану. Дигитални фотоапарат сам понио из приватних разлога, и не знам шта је пресудило да снимим неколико фотографија фабрике цигле, вјероватно водјен новинарском логиком – нека се нађе. У том тренутку нисам ни претпостављао да ће то бити последње фотографије беранске циглане које су направљене, и још су у мом рачунару и фото архиви.
Већ на јесен неко ми је дојавио како је власник почео да руши фабрику. Наравно, отишао сам и то фотографски забиљежио. Контактирао сам власника који је имао бајковиту причу о томе како ће за само који мјесец ту доћи његови пословни партнери и инвеститори са којима је у преговорима и уложити тадашњих двадесет милиона еура да би направили најбољу фабрику опекарских производа у региону.
Власник се, иначе, бавио градјевином, и није ми требало много времена да схватим како је, заправо, увознички и градјевински лоби срушио намјерно беранску циглану, у тренутку док је Црна Гора увозила двадесет милиона опекарских производа годишње. Када сам почео да ту причу медијски обрађујем, власник циглане ме је назвао телефоном и рекао како то није у реду, како га наводно брукам међу познаницима и инвеститорима, и како ће ми он брзо доказати да његова намјера да изгради нову фабрику није прича за малу дјецу.
Мало смо и јавно полемисали, и сјећам се да сам му одговорио да само он то уради, односно да направи нову фабрику, а ја ћу да му се јавно извиним и дођем на честитку са флашом ракије. Наравно да од свега није било ништа. Земљиште је касније препродато будзашто, да не улазимо и детаље, а гола ледина остала је гола. И сада дјелује језиво и отужно.
Уствари, можда бих му могао опростити, јер није био једини преварант који се појавио у Беранама тих година, али не могу, нити би било морално, да заборавим приватном власнику оно што ми увијек падне прво на памет када се помене циглана, а то је случај несрећног З.К. који је оставши без посла у циглани и запавши у биједу, извршио самоубиство.
Какав је то морао бити степен очаја, када је З.К. најприје јавно огласио на продају бубрег? Али то нико није схватио озбиљно. Када није успио да прода бубрег и није дошао до новца да затвори дугове и прехрани породицу, није видио други излаз осим најгорег. И то је учинио. Овај случај је, заправо, читава прича, слика и прилика транзиције и пропасти Берана.
И онда нешто мисилим – зашто не одузети то земљиште и вратити породици која је циглану ту имала прије Другог свјетског рата. Првим власницима. Мом случајном познанику. Човјек је иначе предузетник и увјерио сам се да воли сјевер. Можда би због свог прађеда направио неку малу фабрику цигле. Макар мануфактурну. Све је боље од оне ливаде која је зарасла у коров.
И њему бих прије повјеровао него свим великим инвеститорима који обећавају препород Берана. Толико и тако олако да би нам таман пристајало још једно министарство са називом – Сјевер, лаже и паралаже.
Извор: РТЦГ
