Пише: Редакција
Гостујући у емисији „Начисто“ на Тв Вијести, бивши дипломата проф. Миодраг Лекић, проблематизовао је однос званичне хрватске власти према Црној Гори, подсјећајући на неке фрапантне непринципијелности.
Лекић је говорио о наступу Мила Ђукановића у Херцег Новом, 1992 г. цитирајући: „Усташког немани (мисли на војску Републике Хрватске) показали смо зубе када је то требало… Нашим комшијама желим да поручим: Замало да изгубе Дубровник! Нека више не експериментишу са нама јер смо показали да знамо ратовати“. Тако је, по Лекићевим наводима гласила изјава Мила Ђукановића у вези учешћа Црне Горе на „дубровачком ратишту“. Лекић каже да упркос таквим исказима Ђукановић никад није проглашен персоном нон грата. Напротив, дочекан је уз највеће почасти у Загребу, и постао омиљени савезник Хрватске, никада се не извињавајући за ове своје ријечи.
Зашто? Зато што је покренуо једну јако лошу по Црну Гору, антисрпску кампању и тиме, за интересе Хрватске, испунио ону древно гесло „Непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ“. И зато он, по Лекићу, није персона нон грата, а А. Бечић, који је био у вртићу 1992 – јесте? А Бечић јесте зато што је он предсједник партије из које долази министар Краповић, а Краповић је рекао да је брод „Јадран“ црногорски. И добро је рекао, јер „Јадран“ јесте црногорски.