Пише: Марина Булатовић
Прошлог месеца преселио се у вечност, тихо баш као и „његов“ Тесла – Џо Кини (Joe Kinney) менаџер хотела Њујоркер и дугогодишњи члан УО Тесла меморијалног друштва из Њујорка чији се волонтерски рад на популаризацији лика и дела нашег славног научника у „обећаној земљи“ не може описати у једном новинарском тексту.
Рођен је 16. децембра 1950. јужно од Нешвила, у држави Тенеси, а дипломирао на колеџу у Мемфису. У хотелу Њујоркер почео да ради јула 1996. (можда баш на Теслин рођендан).
Више од двадесет година, све до одласка у пензију (2017), у његовој канцеларији су се чувале Теслине фотографије настале у периоду 1933. до 1943. када је славни научник живео у Њујоркеру, као и многа писма, честитке, телеграми…
Изложба “Никола Тесла – човек из будућности” отворена у Дворани Парк
Кинијева канцеларија била је место где су долазили бројни новинари и писци из читавог света које је занимала Теслина судбина, али и наши политичари, од Божидара Ђелића (2007) који му је том приликом поклонио и потписао своју књигу „Када ће нам бити боље“, па до Бориса Тадића, који је почетком септембра 2006. године, заједно са Стјепаном Месићем, положио венац испод Теслине спомен-плоче на хотелу Њујоркер.
Кини је био права ризница знања о Тесли – још док је похађао средњу школу, први пут је чуо за Теслу када су учили о струји и правили Теслин калем, па тада постаје његов доживотни фан. Био је инжењер који се специјализовао за системе климатизације.
Подржао је предлог Меморијалног друштва Тесла из Њујорка и помогао да се на улазним вратима Теслине собе постави табла на наш Божић 2009. на којој пише „Соба Николе Тесле“, а организовао је и мали Теслин музеј у лобију хотела у сарадњи са Тесла научном фондацијом из Филаделфије (ТНФ). Давне 2001. године помогао је да се на хотелској фасади, у 34. улици, постави спомен-плоча на којој пише да је ту живео и умро Никола Тесла.
На видном месту, у Тесла музеју у лобију хотела, стоји урамљена насловна страна магазина „Тајм“ са Теслином сликом, објављена за његов јубиларни 75. рођендан, када је проглашен за личност године и када му је поводом обележавања овог јубилеја америчка и светска јавност одала велико признање за целокупно дело које је подарио човечанству.
Ту је и урамљена фотографија Краља Петра Другог и Николе Тесле, снимљена у хотелу Њујоркер 8. јула 1942, као и слика Тесле са представницима компаније „Вестингхаус“, који су га посетили после саобраћајног удеса који је доживео 1936. у 80-тој години живота.
Сећајући се шта је Тесла урадио за њихову компанију, одлучили су да му плаћају собу и друге потрепштине до краја живота, а малу апанажу Тесла је добијао и од избегличке владе Краљевине Југославије.
Захваљујући упорности господина Кинија, од априлу 2009. менаџмент хотела је коначно схватио да рекламирање ове собе може да буде добар маркетиншки потез. Шаљивим тоном Кини је говорио да људе који најчешће одседају у Теслиној соби може поделити у три категорије: електро инжењере и технолошке ентузијасте; оне који су заинтересовани за НЛО, путовање кроз време, телепатију…; и Србе.
Причајући о хотелу и његовим гостима, најчешће је приповедао да је Њујоркер почео са радом у јануару 1930, а његова изградња коштала је 20 милиона долара.
Хотел је имао 43 спрата, две велике балске дворане, 10 приватних салона за вечере, 5 ресторана и 35 кувара. „Бербер шоп“ у Њујоркеру био је највећи на свету – имао је 42 столице и 20 маникира. У то време, овај хотел био је синоним за луксуз и прву класу.
Тесла и његови преци: Меморијске игре с оцем протом и читање Декарта са ујаком митрополитом
У њему су одседали популарни бејзбол играч Џо Димађио, сенатор Џон Кенеди, кубански лидер Фидел Кастро, као и боксер Мухамед Али, који је спавао у соби 2549. Сâмо три године након отварања, ту се доселио и Никола Тесла који је живео у спојеним собама 3327 и 3328. Балску дворану, у предизборној трци је користила сенаторка Хилари Клинтон; а годинама пре ње, у истој дворани, Тесла је славио своје рођендане. Бројни новинари долазили су да га интервјуишу, уживајући у разговору са њим.
Никола Лончар, оснивач Теслине научне фондације из Филаделфије (ТНС) присећа се сарадње са Џоом Кинијем и за РТ Балкан каже:
„Иако није био члан наше фондације, несебично нам је помогао када смо предложили да поставимо Теслину бисту, дело академског вајара Бојана Микулића из Бањалуке, у хотел на Менхетну где је Тесла и преминуо. Изашао нам је у сусрет када смо почели да организујемо међународне Тесла конференције у ‘Њујоркеру’ 2013. године. У лобију хотела, захваљујући њему, и данас у дрвеним витринама можете видети Теслине шоље за чај, порцеланске тањириће, као и мноштво фотографија и разгледница које је научник добијао. Кини је био изузетна личност и инжењер, врло стабилан и добар, а његов допринос на популаризацији Тесле је немерљив.“
Владимир Јеленковић, дугогодишњи директор Музеја Николе Тесле у Београду, каже: „Упознао сам Кинија у хотелу Њујоркер у јануару 2013. у време одржавања велике меморијалне конференције ‘Зашто је Тесла важан’ посвећене 70. годишњици смрти Николе Тесле, у организацији Теслине научне фондације (ТНС). Био је изузетан човек, увек добро расположен, љубазан и крајње непосредан. Био је посебно поносан на чињеницу да се на великом скупу посвећеном Тесли нашао у центру пажње, као практично једини члан менаџмента овог чувеног хотела који је знао мноштво чињеница о великом српском научнику, који је ту провео последњих десет година свог живота.“
Подсетимо се на крају како је Кини описивао Теслу: „… Али, као што је случај са многим великим композиторима и сликарима, и њега ће историја више ценити него његови савременици и ставиће га на више место од оног на којем је био док је био жив. Други аспект приче о Тесли су његови вишеструки таленти – био је првокласни механичар и техничар који је усавршавао своје радове.
Такође, био је и маестрални проналазач и истраживач који је направио огромне помаке у науци, користећи конвенционалне методе у истраживањима. Био је и визионар и сањар са својим генијалним бљесковима великих технолошких помака. Исто тако, и велики забављач (шоумен) и едукатор, који је очаравао како професионалце, тако и обичну публику фантастичним демонстрацијама својих остварења. Но, највећи изум Николе Тесле био је Никола Тесла. Он је свету открио себе, био је човек за пример, јединственији и вреднији него било који његов проналазак. Када историја буде заиста схватила Теслу, он ће бити запамћен не само по својим изумима и патентима, већ и по својој личности.“
Извор: Рт Балкан
