Ако си у јавност пласирао 5 захтјева од којих су 4 општа мјеста и самим тим опште прихватљиве ствари сваком хомо сапиенсу (реформа полиције, просвете, здравства, одузимање оружја…) чему онда ултимативност и одбијање разговора са премијером? Зар било ко у Влади дјелује толико ментално заостао или морално наказно да не би потписао, изгласао и моментално почео да спроводи било шта од овога?
Пише: Филип Драговић
У посљедњих 5 година десило се у Црној Гори и њеном најближем сусједству, више масовних протеста. Сви су они имали изразиту политичку природу, јер су се тицали политичких узрока (који су били и поводи тих окупљања) а имали су и јасне политичке захтјеве и циљеве. Посматрачима могу пасти у очи извјесне сличности међу свима њима, а добар аналитичар може и мора нагласити разлике које говоре о темељним идејним супротностима међу организаторима ових друштвених дешавања.
- Црквене литије 2020.г. Покренуте због изгласавања закона који је вишеструко нарушавао уставне темеље секуларности државе. Критички усмјерене против власти и идеологије која има политички монопол преко 30 година.
Протести су били ненасилни, трајали су преко пола године. Организатори (Црква) су имали добру комуникацију са међународном заједницом, а одбијање дијалога оних од којих је дијалог тражен, а то су доносиоци поменутог закона, представници тродеценијске и мање-више једнопартијске власти. Протест је био најмасовнији у историји Црне Горе, и окупљао је истовремено преко 100.000 грађана у свим црногорским градовима.
- Блокада саобраћајница на улазу у Цетиње у септембру 2021.г. а поводом намјере да се онемогући један вјерски скуп. Ова непријављена блокада, без регистрованог организатора може се посматрати као логичан и природан наставак протеста које су од септембра 2020.г па током цијеле 2020/2021 године, с времена на вријеме, организовали ДПС и њени политички и НВО сателити. Ово се може тврдити на основу истих учесника, истих потписника разних подршки, али и на основу личног присуства Мила Ђукановића и његовог најближег партијског окружења на Цетињу 2021.г.
Овај скуп карактерише насиље протестаната (и адекватан одговор полиције), грубе анти-црквене поруке, шенлучење из ватреног оружја и примитивно оспоравање Уставом загарантованог права (верског и грађанског) на слободно окупљање.
Основни мотив овог скупа је свакако био тражење легитимитета (окупљање истомишљеника по сваку цијену) за повратак на власт управо смијењеног вишедеценијског режима.
Ови протести су бројали неупоредиво мање присталица и учесника од горе поменутих литија. Њихова намјера (спрјечавање вјерског обреда, повратак ДПС на власт) није остварена.
- Студентски и грађански протести у Србији током 2023/24/25 због системског урушавања државних институција: масовно убиство у школи; рушење јавног објекта и смрт више људи; упорно игнорисање 12-годишње једнопартијске власти да преузме одговорност за те догађаје….
Протести су веома масовни. Организатори су већинске групе студената на свим државним универзитетима. Одговорност се тражи од свих нивоа власти: локална управа, Влада, судске и полицијске инстанце.
Карактер протеста је очигледно анти-режимски, а томе доприноси и реакција првог човјека режима у Србији, предсједника државе и предсједника СНС-а, Александра Вучића, који мимо својих Уставом дефинисаних ингеренција, јавно разматра захтјеве протестаната, полемише са њима и нуди рјешења која нијесу из његове надлежности.
Даниловић: 100 студената „Камо сјутра“ од 24.000 колико их има у Црној Гори
Организатори протесте спроводе мирно, ненасилно али носе транспаренте са ословљавањем представника власти са „убице“, „руке крваве“ и сл… Ови су транспаренти сасвим оправдани, с обзиром да је ријеч о системским пропустима државе: обезбјеђење у школској установи и безбједност грађевине која је недавно реновирана и свечано пуштена у рад.
- Протести неформалне групе студената и грађана „Камо сјута“ на Цетињу и у Подгорици, а поводом масовног злочина који се десио на Цетињу 01. јануара 2025. Изузев неколико општих мјеста у њиховим захтјевима који траже системске измјене на пољу безбједности и смањења наоружања међу грађанством, имамо веома дискутабилан наратив учесника овог протеста:
– Представљају се као студенти, иако немају ни приближно сличне исказе као представници Студентског парламента Универзитета ЦГ, и очигледно чине значајну мањину унутар корпуса црногорских студената.
– Траже моралну одговорност међу политичарима, али врло селективно. За разлику од србијанских колега и новосадске трагедије која се десила једном и гдје студенти траже моменталну оставку градоначелника, „камосјутраши“ не траже одговорност локалне власти у граду гдје се поновио масовни злочин, и гдје једна иста власт влада годинама, али траже оставке министара у Влади која је тек навршила годину дана трајања?
– Како локалну власт чине представници бившег режима, смијењеног 2020.г., и како подршку слабо посјећеним протестима дају представници и симпатизери истог тог режима, тешко се отети утиску да су протестанти изразито партијски и идеолошки оријентисан, без оног грађанског и надстраначког карактера које су имале црквене литије и студентски протести у Србији.
– С обзиром да на транспарентима „Камо сјутра“ и исказима оних који их јавно подржавају, доминирају анти-црквене поруке, једини знак једнакости и сличности коју можемо наћи између њих и неких других масовних окупљања је онај са барикадама на Крушевом ждријелу 2021.г.
Превасходни политички циљ протеста „Камо сјутра“ није ни измјена неког закона, ни одговорност појединих политичара, него враћање на власт режима који је организовао и оне протесте на барикадама испред Цетиња. Црна Гора је мала, а одређена лица веома јасно препознатљива.
– Овим протестантима (за разлику од оних у Србији који игноришу непРозваног предсједника државе) је дијалог понудио први прозвани и позвани човјек у држави, премијер Владе од чијих се министара траже оставке, и они тај дијалог одбијају. Баш чудно.
-Коначно, ако си у јавност пласирао 5 захтјева од којих су 4 општа мјеста и самим тим опште прихватљиве ствари сваком хомо сапиенсу (реформа полиције, просвете, здравства, одузимање оружја…) чему онда ултимативност и одбијање разговора са премијером? Зар било ко у Влади дјелује толико ментално заостао или морално наказно да не би потписао, изгласао и моментално почео да спроводи било шта од овога? Чему копија београдских и новосадских амблема типа „убице“ и „крваве руке“ ако поменута четири захтјева станују у категорији „бити члан БИЛО КОЈЕ политичке заједнице“? Чему, ако основна намјера твог настанка, твог наступа и дјеловања у ствари и јесу ове четири хумане теме, а не најпримитивнији и лешинарски политички обрачун са конкурентима за власт? Јер, од свих пет захтјева, управо реализовање ове прве (оставке) најмање рјешава ствар. Најмање лијечи ране настале злочином.
-Али „Кама сјутра“ није ту због реформи у систему, него као тољага у рукама ДПС.
-Остала 4 захтјева, уколико се реализују, суштински могу помоћи цијелом друштву, али кад су они у питању нема потребе за ултимативношћу и одбијањем разговора. И ето, ту се наши „Кама сјутраши“ пецају, тачније сами себе лове у ступицу сопствене изражајности, и откривају нам да су њихове примарне, прве и посљедње, жеље: персоналне политичке промјене. Онако како их је, још прве вечери, издиктирао Мило Ђукановић.
Толико за сада.
