Уторак, 24 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Поглед искоса: Најбоље изложбе у 2024.

Журнал
Published: 31. децембар, 2024.
Share
Дадо Ђурић/Baby Buffon/Збирка Радивоја Дражовића, (Фото: Новости)
SHARE

Пише: Дејан Ђорић

Протекла година је као ретко која обиловала капиталним ликовним дешавањима. Међу најважнијим су изложбе посвећене стогодишњици надреалистичког покрета и Милене Павловић Барили у Музеју савремене уметности у Београду.

Зашто оне нису на овој листи најбољих изложби је у чињеници да су српски надреалисти били крајње негативна друштвена појава, о чему ће у овој колумни касније бити више речи, а сјајној Милени Павловић Барили су већ биле посвећене две ретроспективе – једна у Галерији Прогрес и друга у Галерији Српске академије наука и уметности.

Непотрошено велико име је Миодраг Дадо Ђурић, уз Леонида Шејку, Уроша Тошковића и Миљенка Станчића једина генијална појава у уметности Југоисточне Европе друге половине XX века. Највећи црногорски сликар Дадо је уједно уз Пају Јовановића и Марину Абрамовић једини светски познат уметник са овог простора, сликар, цртач и графичар који апсолутно не личи ни на кога. Салвадор Дали је рекао: „После мене само Дадо!“ а енглески уметнички часописи су га седамдесетих година проглашавали најважнијим светским сликаром после Френсиса Бејкона. До 2. марта 2025. у Галерији САНУ траје прва његова велика ретроспектива „ДАДО: Историја природе 1953-2000“ а тим поводом је објављена и обимна монографија.

Ранко Рајковић: Природа – Вријеме – Човјек

Ово је била и година његовог најбољег пријатеља Уроша Тошковића, славног светског, рекли бисмо зверског цртача. Најпре је у Галерији Графичког колектива приређена мања ретроспектива његових цртежа из најбоље колекције те врсте Бојана Крљића, који је објавио и другу, већу монографију о том сликару. Потом су уследиле Тошковићеве изложбе у Модерној галерији Ваљево и у Подгорици у организацији Универзитета Црне Горе и колекционара Петра Ђуришића. Изложба „Tochkowitch. Le Saint et le Diable“ највећа је до сада приређена, не само у Црној Гори.

Као и увек приватна београдска ARTE галерија коју непогрешиво води Иван Митић са својим тимом младих стручњака приредила је у два своја простора изложбу сликара и академика Љубе Поповића, посвећену његовом најбољем периоду, под називом „Париски успон 1963-1983“ и тим поводом објавила капиталну монографију на 500 страна.

На листи најважнијих изложби неизоставно је и друга, већа ретроспектива дела Васе Поморишца у Галерији Матице српске у Новом Саду, уз Народни музеј у Београду предрагоценој музејској установи за старију уметност. Галерија Матице српске је објавила и прву монографију о овом врхунском реалисти. Та је институција окренута и стваралаштву живих уметника, што је чини још актуелнијом.

Сличну улогу очувања и осавремењивања традиције има и Галерија САНУ где је била одржана велика ретороспектива слика Уроша Предића, за српску уметност једног од кључних сликара. У наше време превласти авангарде је и даље присутан реализам, не као академски или магични већ модерни, на трагу хиперреализма, па Поморишац и Предић не губе на значају.

Извор: Новости

TAGGED:Дадо ЂурићДејан ЂорићизложбеУрош Тошковић
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article НИН-ова награда: У ширем избору 26 наслова
Next Article Спорт у 2025: Јуриш на 25. ГС титулу

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Проф. др Радоје В. Шошкић: Нуклеарни Рагнарок

Пише: Проф. др Радоје В. Шошкић Премда је класично Доба пирамида почивало на статичној космологији,…

By Журнал

Владика Григорије: У рату нема брата

Ових дана често се сјетим Црњанског и његовог промишљања о свијету као цјелини. Ако на…

By Журнал

Због тога што смо толико страдали постали смо народ песника и мислилаца.

"Због тога што смо толико страдали постали смо народ песника и мислилаца.“, (Никола Тесла) Кратки…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Десетерац

Друштвене мреже, труљење мозга и спора смрт читања

By Журнал
Десетерац

Синан Гуџевић: Тужаљка воћке

By Журнал
Десетерац

Јово Цвјетковић: Антиномија руског ума

By Журнал
Десетерац

Ерих Фром: Себичност и љубав према себи

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?