Пише: Оливер Јанковић
Ако наредна спортска сезона буде редовна и неометана од политичара, чекају нас разне спортске згоде и борбе око великих резултата. У једну од њих спада и поход Новака Ђоковића на 25. гренд слем титулу, која би му (ако у међувремену не освоји какав мањи турнир) била уједно и 100. титула у каријери. Пошто се старини Новаку очигледно још увјек игра тенис, ова би титула дала смисао сезони пред нама, а представљала би достојан завршетак каријере коју ће тешко икада ико надмашити.
Већ смо овдје поредили Ђоковића са Дуплантисом и његовом мотком, па и са Баумгартнером и његовим небеским висинама. Смисао тих поређења је био да укажемо како је најбољи тенисер свих времена остао сам у борби са рекордима, И како му је у тој борби потпуно неважно ко је са друге стране мреже. То је показало и доказало прошлогодишње олимпијско финале када је уграбио једини до тада неосвојени трофеј испред момка који је, у том моменту, објективно био бољи од њега.
Гдје можемо очекивати 25. ГС? У Мелбурну, гдје се Србин осјећа као код куће? У Паризу на шљаци, на истој подлози на којој је узео олимпијско злато? На Вимблдону гдје је играо два посљедња узастопна финала и оба изгубио од Алкараза? Или у Њујорку гдје је освојио посљедњи свој ГС?
Питања вриједна стрпљивог, навијачког чекања.
