У сенци испаљивања интерконтиненталних балистичких ракета и ракета „сторм шедоу“, ратне пропаганде, упозорења и претњи, мало се говори о ситуацији на терену у Украјини. А ситуација се великом брзином мења у корист једне стране. Према анализи америчког Института за проучавање рата (ISW), руске снаге напредују најбржим темпом још од првих месеци сукоба 2022. године.
Снимци које је ISW геолоцирао показују да се руске снаге крећу ка граду Курахове у Доњецкој области, док истовремено напредују и ка кључном логистичком граду Покровску.
„Руске снаге су у последње време напредовале знатно већом брзином него током целе 2023. године“, наводи се у извештају, уз напомену да је Русија остварила добитке и у близини Угледара и Велике Новоселке, такође у Доњецкој области.
Зашто руске снаге сад постижу овакве успехе?
С обзиром на то да се дуго чинило да су линије фронта замрзнуте, поставља се питања зашто руске снаге баш сада постижу овакве успехе. Из Института за проучавање рата наводе да је напредак руских снага на југоистоку Украјине „у великој мери резултат откривања и тактичке експлоатације рањивости на украјинским линијама“. Аналитичари указују и да се бројчана предност Русије коначно исплатила јер се Украјина мучи да регрутује војнике и опреми нове јединице оружјем. Украјина зато позива западне партнере да јој пошаљу више оружја како би се помогли њеним трупама на фронту које су се стално жалиле на недостатак муниције.
Истовремено, независан руски медиј Агентство, користећи податке групе са блиским везама у украјинској војсци, тврди да су руске снаге освојиле око 235 квадратних километара украјинске територије само током прошле недеље. Како се наводи, то је недељни рекорд у читавој 2024. години. Од почетка новембра Русија је заузела више територије у Украјини него у целом октобру, што је рекорд од 2022. године.
Анализа Агентства показује да руска војска није видела тако брз недељни напредак, барем од почетка ове године. Претходни рекорд постављен је крајем октобра кда су за недељу дана руске снаге успеле да заузму 196 квадратних километара у Украјини. Од почетка новембра, руска војска је заузела готово 600 квадратних километара у Украјини. То је на 100 квадратних километара више него у целом октобру када је Русија заузела 490 квадратних километара украјинске територије.
Русија је почела да брже напредује у источној Украјини у јулу, баш када су украјинске снаге заузеле део њене западне Курске области. Од тада се руски напредак убрзао, наводи Ројтерс.
Руске трупе тренутно контролишу 18 одсто Украјине, укључујући цео Крим, нешто вишеод 80 одсто Донбаса који се састоји од Луганска и Доњеца, као и више од 70 одсто Запорошке и Херсонске области. У Харковској области, Русија контролише тек мање од три одсто територије.
„Не мислим да је ово оно што Трамп тражи“
На питање због чега се у овом тренутку дешавају овако драматичне промене на терену, ББЦ пише да је главни разлог повртак Доналда Трампа у Белу кућу, пише Скај Њуз. Док је био у предизборној кампањи, Трамп је обећао да ће окончати рат у року од 24 часа. Они око њега, као што је новоизабрани потпредседник Џеј ДИ Венс, наговестио је да ће то за Украјину значити вероватно у виду одустајања од територије у Донбасу и на Криму.
То се, очигледно, коси са ствавовима Бајденове администрације чије одлуке ове недеље указују на жељу да се што више помоћи пошаље пре него што Трамп ступи на функцији. Међутим, има и оних који су позитивно расположени у погледу тога шта ће бити са Украјином са Трампом на функцији.
Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да би Кијев желео да оконча рат „дипломатским путем“ 2025. године. „Председник Трамп ће несумњиво бити вођен једним циљем, да пројектује своју снагу, своје вођство… И да покаже да је способан да реши проблеме које његов претходник није успео да реши“, рекао је Дмитро Кулеба, доскорашњи украјински министар спољних послова. Додао је да америчко напуштање Украјине „није опција“. Према његовим речима, „колико год је пад Авганистана нанео тешку рану спољнополитичкој репутацији Бајденове администрације, Украјина би могла да постане Трампов Авганистан, са истим последицама“.
„Не мислим да је то оно што он тражи“, каже Кулеба.
Овонедељни развој догађаја можда није почетак рата који ескалира ван контроле, вец́ заправо почетак борбе за најјачу преговарачку позицију у потенцијалним будуц́им преговорима о окончању рата.
Извор: НИН
