Пише: Горан Даниловић
Само за пријатеље јер непријатељи већ све знају
Имам обавезу према пријатељима да појасним ујдурму око избора на мјесто директора Агенције за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања.
Управни суд је пресудио: поништио је рјешење Владе од 15.06.2023. године, којим сам именован за директора Агенције, као убједљиво прворангирани кандидат на конкурсу. Усвојена је, дакле, тужба другорангираног Милана Марковића са Факултета за црногорски језик и књижевност. Ово да сам био прворангирани са скоро десет бодова предности у односу на другог, нећете готово нигдје прочитати, што говори јасно о свему. Већ сам изјавио да је Вијеће Управног суда политизовало одлуку, а данас додајем да је Вијеће одрадило посао по политичкој наруџбини.
Вијеће констатује: „у конкретном случају је спорно да ли је поступак именовања овдје заинтересованог лица за директора Агенције проведен на правилан начин, односно, да ли је изабрани кандидат испунио све услове јавног конкурса“.
Онај који је тужио Владу, Милан Марковић са Цетиња, учествовао је на том конкурсу и био другопласирани и није се жалио на процедуру, јер је била иста за мене и њега, али се жалио када је изгубио, односно, тек када није предложен за директора као другопласирани – то је увијек била предност. Успут, мене би било срамота да се жалим „на једнаке услове“ да сам изгубио са разликом са којом је он изгубио, и то уз подршку коју је имао од тадашњег предсједника владине комисије за избор и именовања Филипа Аџића. Дакле, Милан Марковић, који је био кандидат једне државне установе високог образовања (ФЦЈК) предао је тужбу кад је изгубио сваку наду. Није се бунио на резултат тестирања него зато што ја немам потврду о знању енглеског језика (ниво А1)?
Да је побиједио то не би сметало ни њему, а ни Управном суду.
Таман када помислите да је та потврда врло важна и да ме, без обзира што сам ја прворангирани, њено недостајање дисквалификује, Управни суд констатује: „Чињеница је да јавним конкурсом у дијелу који се односи на потребну документацију није посебно означена потврда или увјерење о знању страног језика…“!?
Даниловић: Уозбиљити политичку сцену и направити владу широког политичког спектра
То да потврда није посебно означена знали смо сви и зато је тестирање обављено до краја, јер смо и ја и други кандидат предали све што је потребно и „означено“, и то не било коме, него државном органу који спроводи тестирање – Управи за људске ресурсе. Од мене се ваљда очекивало да предам и нешто што се не тражи?
Ја сам, дакле, колатерална штета јер нисам сам себе испитао познавање енглеског језика (ниво А1)? „Даниловић је незаконито изабран“, иако Управни суд каже да потврда о знању енглеског језика није „означена“? У истом, конкурсном акту, није означено ни познавање рада на рачунару, али Управни суд не упућује на пропуст туженог органа – Владе, и не тражи да се у тој области „утврди тражени ниво образовања“? Не, све је у реду и оба кандидата, знају знање?
Да није бизарно и жалосно бавио бих се у наставцима овом потврдом о знању енглеског језика (Ниво А1).
Ипак, свима је вјерујем све јасно, а понајвише то да сам на тесту и структуираном интервјуу убједљиво побиједио контра кандидата, доцента из Новог Пазара запосленог на нашој државној високошколској установи, који од знања и образовања неопходног за функцију директора Агенције има „само“ потврду која се не тражи, Филипа Аџића министра унутрашњих послова, предсједника Комисије за избор и именовања и Вијеће Управног суда.
Ко ми је крив што нисам приложио потврду која „није означена“ и која се од мене није тражила?
Аџићева влада је у међувремену пала, а онда се и распала, помогао сам томе колико сам могао, али није пало Вијеће Управног суда, нажалост.
Помогли смо, и то пресудно, да се пала влада не реконструише и да се изађе на изборе, а одмах затим смо помогли, опет пресудно, и да се не направи влада без српских политичких субјеката, иако је понуда била издашна.
У свим тим турбулентним промјенама само је једно константа; лично сам био мета онима који су пропадали или оживљавали од наше и моје принципијелности.
Био сам и остао мета доцената, ванредних и редовних професора, Црногораца са дна кесе, који су академска звања стекли у Новом Пазару, имају потврде о знању енглеског језика, које се не траже јер „нису означене“, али немају довољан број бодова у било којем тестирању ако им неко не дободује – Управни суд, пала или не пала влада!
Жао ми је, што се господину Марковићу неће посрећити да убере плодове борбе коју је водио у Управном и са Управним судом. Заиста је штета вјечно остати другопласирани и радити посао за трећега.
На крају, можда и највећа занимљивост.
Потврда о знању енглеског језика коју нисам требао да предам Управи за људске ресурсе јер и Управни суд каже да није „означена“, постала је мета просвјетне инспекције којој је била сумњива иако сам је неозначену и реда ради ставио у свој персонални досије. Та просвјетна инспекција никада није послата да провјери академска звања седморо људи на државном факултету за црногорски језик на Цетињу, али је послата да истражи моју потврду која се нигдје не тражи јер, сада већ знате, „није означена“!
Крај ове подмукле, политички и судски, потпомогнуте саге је ипак ту. Мени нико није крив што сам одбио „непристојну понуду“ да будем министар просвјете у Влади тијесне већине јер бих данас ја тражио потврде и слао просвјетне инспекције на Цетиње или у УДГ, рецимо?
Можда бих се и нагодио са Вијећем Управног суда да не дира људе у просвјетно-образовним установама ако им фали регуларна диплома али имају регуларну потврду о знању енглеског језика (ниво А1)?
Можда се из министарске фотеље означено и неозначено виде подједнако добро. Можда бих био сасвим другачији и са проширеним видицима али ме тврдоглавост кошта скупо.
Мада, да сам прихватио понуду доцент из Новог Пазара, господин Марковић, био би једини кандидат за директора Агенције и прошао би као другорангирани!?
Нажалост, ја са другорангиранима цијелог живота имам проблем, били они у судовима, владама, министарствима или на конкурсима.
Извор: Фејсбук
