Петак, 13 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Књижевна критика: Михизова „Сабрана дела” II „Аутобиографија о другима 1 и 2”, „Казивања и указивања”, „Књига о Михизу”

Журнал
Published: 8. новембар, 2024.
Share
Михиз, (Фото: Расејање.инфо)
SHARE

Пише: Сања Перић

Последња четири тома Сабраних дела Борислава Михајловића Михиза заокружују велики издавачки пројекат који потврђује Михизов изузетан статус у српској књижевности и критици, и отвара врата новом и другачијем читању његовог опуса. Дело по којем је српски писац најпознатији, Аутобиографија – о другима, објављено је у две књиге са исцрпним и студиозним предговором Ивана Негришорца. На више од стотину страница, приређивач анализира контекст у ком је дело настало, као и његов језик, стил и жанровске нијансе, делећи га на девет прича, односно структура семантизоване стварности. Негришорчева студија, као увод у Михизово дело, није откривалачка само у осветљавању мање уочених аспеката Михизовог дела, већ и у препознавању важности његовог културног модела бунтовног, модернистичког традиционализма. Такав културни модел, уз одговарајући менталитетски образац, послужиће као један од кључних оријентира у бурним дешавањима Михизовог времена, али и у историјским превирањима новијих генерацијама. У овом издању Аутобиографије посебно је драгоцен текст који до сада никада није био објављен: реч је о рукопису пронађеном у Михизовом стану након смрти његове кћерке Миле.

Приређивач је у грађи пронашао још скица за теме, догађаје и личности трећег тома Аутобиографије – о другима, али је одлуком да их не објави задржао високе домете дела и његову аутентичност. Новим издањем, дакле, очувана је концептуална и наративна јасноћа књиге, због чега је она сагледано не само у својој мемоарско-анегдотској занимљивости, него и као камен темељац важан за културно, језичко и национално саморазумевање.

Михиз — Андрић — Меша

Михизов последњи наслов, Казивања и указивања, представља збирку текстова сумирајућег, документарно-завештајног карактера. Писац се обраћа читаоцима „ослобођеним и, гдекад, до пароксизма заоштреним гласомˮ, после много година принудно ограничених оквира слободе говора, чиме заступа самосвесну политику културе, али и културу политике.

Драган Хамовић добро запажа, а затим и оцртава важан стваралачки тренутак Борислава Михајловића, када књижевни тумач начас уступа првенство националном мислиоцу. Тиме Михизови „пабирциˮ, како их сам назива у уводној речи, добијају оквир који спаја кратке есеје, импресије, записе, коментаре, говоре и интервјуе у разнолик, али кохерентан скуп.

Михиз — Андрић — Меша

Михиз даје кратку забелешку о контексту у ком су настали текстови, али Хамовић проширује објашњења, као што се проширује и књига са десет сродних текстова насталим у јеку Михизовог књижевно-критичког и политичког ангажмана. То су углавном разговори обележени карактеристичним михизовским шармом и духовитошћу: „Значи ли то да будно пратите наш позоришни живот? – А како бих могао друкчије: ваљда не сањиво?ˮ или: „Колико сте добили за Бановића Страхињу који је игран у 25 професионалних театара? – Много. – У старим динарима то МНОГО је…? (Погледао је у страну и сркнуо кафу)ˮ.

На крају, била је неопходна Књига о Михизу као збирка најрепрезентативнијих текстова о овој „критичарској и списатељској загонеткиˮ, како Јован Делић види писца у предговору књиге. Значајан је и његов суд да се Михизово дело, на први поглед хетерогено, „показује много повезанијим и сроднијим изнутраˮ. Шездесет текстова, које је хронолошки и тематски распоредио приређивач Владан Бајчета, представљају тренутно крајњу карику у повезивању разнородних нити његовог опуса. У ишчекивању још једног или два тома Михизове преписке, која је стигла у Матицу српску са осталом грађом, његова Сабрана дела читамо као признање импресивним заслугама Борислава Михајловића за српску културу и несумњиву потврду његовог места у кругу наших највећих стваралаца.

Извор: Дневник

TAGGED:ДневниккњижевностМихизСања Перић
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Веселин Матовић: Црногорски језички парадокс, континуитет са окупаторима
Next Article Елис Бекташ: Доналд Трамп – Инкитат Илона Маска

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Матија Стојановић: „Венецијанци” нам неће рећи ништа радикално ново

Како је тренутна политичка криза изазвана пензионисањем судије Уставног суда Драгане Ђурановић производ системског проблема…

By Журнал

Поруке са скупа у КМ: Подршком студентима подржавамо све што је здраво

„То су младе генерације и њима треба пружити подршку. Они ће градити друштво и чинити…

By Журнал

Ђорђе Баровић: Нова буџетска стратегија Натоа: Могу ли земље Западног Балкана да приуште већу војну потрошњу?

Пише: Ђорђе Баровић Чланице Натоа већ би у јуну, на самиту у Холандији, могле да…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Десетерац

Енциклопедија света светости, лепоте и мржње: Књига „Речник заљубљеника у Оријент“ Рене Гитона

By Журнал
Десетерац

Итало Калвино: Кибернетика и духови (Други дио)

By Журнал
ДесетерацДруги пишу

Драган Богутовић: Десет година од одласка великог песника, есејисте и антологичара, академика Миодрага Павловића

By Журнал
Десетерац

Проф. др Радоје В. Шошкић: Орфеј и пјевање из бездана

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?