Социјални савјет изгласао је на данашњој сједници подршку програму „Европа сад!“.
Министар економског развоја Јаков Милатовић рекао је након сједнице да је у питању велики корак напријед.
„Добили смо и аплауз на крају представљања пројекта. Поносни смо на посао који смо урадили. Ово је велики дан за Црну Гору. Запослени ће већ почетком наредне године осјетити повећање зарада, а послодавци мање оптерећења за рад“, казао је данас новинарима министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић, који је Социјалном савјету данас представио програм.
„Кључно је да млади остану у Црној Гори. Ово је порука да остану јер је ово тек почетак мјера за побољшање стандарда и услова пословања“, додао је он.
Veliki dan za novu Crnu Goru – Socijalni savjet je danas podržao program #EVROPA_SAD koji donosi bolji životni standard u 🇲🇪, bolje uslove poslovanja, i konkretniju budućnost mladima! Za samo 10 mjeseci, dovodimo do radikalnog zaokreta u interesu građana. pic.twitter.com/0LAkgSq39e
— Milojko Spajić (@MickeySpajic) October 11, 2021
Спајић је крајем септембра најавио да ће у наредној години бити укинути доприноси за здравствено осигурање на зараде, да неће бити опорезиване зараде до бруто износа од 700 еура… Смањење дажбина за које би требало да се повећа зарада запосленог износиће 17 одсто, минимална зарада биће повећана на 450 еура, док ће просјечна нето зарада због ових мјера бити повећана на 700 еура, навео је тада Спајић.
Он је тада рекао да програмом „Европа сад!“ желе обезбиједити достојанство радника, привући нове инвестиције и послати поруку младима да не напуштају Црну Гору.
Спајић: Послодавцима највећи страх да ће им радници отићи
Спајић је навео да су из разговора са послодавцима схватили да је њих највише страх да ће им радници отићи, односно напустити Црну Гору.
„Ово је само почетак наших планова за побољшање животног стандарда и услова пословања. Ако не бисмо ништа урадили очекује да би са престанком пандемије велики број младих радника напустио Црну Гору пражећи боље услове. Овим желимо да им поручимо да остану јер ће Црна Гора бити боље мјесто за живот“, казао је Спајић.
Он је навео да су у децембру прошле године, када су преузели Владу, имали препоруке од ММФ-а за смањење зарада за 30 одсто у јавном сектору.
„Сада само десет мјесеци касније ми говоримо о повећању минималне зараде за дупло, док ћемо преполовити износ дажбина на зараде. Значи не да не говоримо о смањењу зарада због кризе, већ о повећању свих зарада просјечно за 17,5 одсто а у здравству за 30 одсто“, навео је Спајић.
На питање о могућности да се смање акцизе на гориво, министар финансија је казао да је претходно потребно усвојити нови закон о енергетици који би омогућио маркирање горива, што је, како је навео, преузело Министарство капиталних инвестиција.
„Што се тиче акциза на гориво, прије било какве промјене акцизне политике, ви морате да знате колико тачно горива се прометује у Црној Гори. Да би знали једну такву ствар, ми морамо да уведемо обавезно маркирање горива, односно хемијске акцизне маркице, како се оне зову на западу. Тиме бисмо сиву економију довели на много мањи ниво и отворио простор за или смањење акциза или други начин регулисања кацизне политике“, казао је Спајић.
„То маркирање ће омогућити да знамо колико је горива у легалном промету и за колико је могуће смањити дажбине а да се не угрозе приходи државе. Морамо сагледати ситуацију на одржив начин. Сада повећавамо зараде што ће значајно повећати куповну могућност грађана“, навео је Спајић.
На питање да ли очекује брзо усвајање свих закона које је подтребно донијети да би се овај пакет мјера примјењивао од почетка наредне године, Спајић је навео да имају комуникацију и са парламентарном већином и да очекује да ови закони буду усвојени у пакету са буџетом за наредну годину.
Уколико у међувремену дође до реконструкције Владе и повећања потрошачких јединица, неће бити проблем да се буџет приподоби и то ће бити само техничке измјене које не могу одложити усвајање буџета.
Милатовић је поновио да никакву информацију о арбитражи за Свети Стефан нијесу добили.
Генерални секретар Савеза синдиката Душко Зарубица навео је да су са великим задовољством подржали предлоге Владе о пореској реформи и повећању зарада на основу смањења дажбина.
Он је навео да ће просјечно повећање износити 17,5 одсто, навиодећи примјер да ће у јавној управи за запослене са коефицијентом од 3,5 одсто повећање зараде износити 70 одсто, са коефицијентом 4,4 за 40 одсто, а за запослене са коефицијентом осам повећање нето зараде износи 20 одсто.
„Што је већи износ зараде, повећење је процентуално мање“, казао је Зарубица.
Кековић: Подржавамо промјене
Генерални секретар Уније слободних синдиката Срђан Кековић казао је да снажно подржавају ове промјене и да су дио тога годинама продлагали бившим владама.
„Мислимо да је план одржив и да се приход државе који ће замјенити допринос за здравствено осигурање може наћи бољом наплатом осталих прихода и смањењем сиве економије и бољим радом инспекција. Потребно је и увести одговорност и за приходовање и трошење државног новца“, казао је Кековић.
Предсједник Уније послодаваца Предраг Митровић казао је да су задовољни предлогом, да су га подржали иако су потребне детаљније анализе укупног утицаја мјера.
„Послодавци ће показати друштвену осговорност јер и они желе да њихови запослени буду задовољни“, казао је Митровић.
Генерални секретар Сузана Радуловић је на питање да ли је могуће да послодавци избјегну обавезу да за смањене дажбине повећају зараде запосленима, казала да је то законска и обавезе из Општег колективног уговора.
„Они који имају уговор са запосленим гдје је наведена бруто зарада, што је велика већина уговора, за износ смањења дажбина на терет запосленог морају повећати његову нето зараду. Код малом броја уговора гдје је уговорена нето зарада, та обавеза не постоји али очекујемо да ће урадити како би задржали тог запосленог“, казала је Радуловић.
