Пише: Небојша Поповић
Џорџ Лукас, творац култног филмског серијала „Ратови звијезда“ (Star Wars) често је говорио о томе како је хероје Ратова звијезда базирао по угледу на побуњенике и револуционаре из стварног живота који су се борили против моћних империја, и на крају побјеђивали. Заправо читава причао о ванземаљцима и џедајима, по Лукасовом признају, у ствари је једна велика алегорија о антропологији, политици и Вијетнамском рату.
У Лукасовој имагинацији – Америка је у ствари насилна зла Империја, док Вијетнамци представљају побуњенике, који се супротстављају јачем и технолошки напреднијем противнику, и у тој грчевитој борби за голи живот, изналазе домишљате начине да побјеђују.
Једна од најчувенијих реченица читаве саге свакако је она коју изговара Дарт Вејдер, један од вођа Галактичке империје који је прешао на „тамну страну“, а која до сржи огољава ароганцију (сваке) империје – „Услови договора се мијењају. Молите се да их не мијењам даље“ (“I am altering the deal. Pray I don’t alter it any further.”) Готово да не постоји реченица која краће и пластичније објашњава модус операнди америчке спољне политике.
„Што је дозвољено Јупитеру није волу“ – рекли би стари Римљани.
Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ
У том кључу мора се посматрати и „дубока забринутост“ Стејт департмента као реакција на шпицу коју је црногорској јавности убацио ДФ о тобожњем предлагању закона о страним агентима у Црној Гори. Поента наравно није у томе да ико рационалан мисли да се какав сличан закон, у овдашњој Црној Гори, заиста може донијети, макар од слова до слова био преписан из Америке. Тешко да су се томе реално надали и у бившем ДФ-у, али мора се признати да је циљ постигнут. А то је да се наратив о НВО сектору као страној агентури у Црној Гори медијски закотрља до крајњих граница.
Када се нека таква слична ствар јавно разоткрије и разобличи, те постане опште мјесто расправе не само у јавном дискурсу, већ и у кафани, на улици…, онда сами закони више нису ни потребни. Тзв. цивилно друштво пуну функцију за своје послодавце могло је имати само док је постојала друштвена илузија и перцепција о њему као таквом. Када се тајна једном разоткрије – онда ишчезава и моћ…
Интересантно, читавој причи су можда највише допринијеле и неспретне реакције из самог НВО сектора којим су се поједине НВО готово легитимисале као проводници страних интереса у земљи. Њихова неубједљива саопштења доказ су да су једино нашпановани тако да дијеле лекције другима, док се показује да је прелазак у дефанзиву за њих непозната територија. И како то обично и бива, чини се да сви аргументи представника тзв. цивилног друштва, тих врлих бораца за демократију и људска права, финално могу сажети у још једну, такође, култну сентенцу слуге мрачних господара Дарта Вејдера, а која сликовито описује како менталитет империје, тако и много више оних који јој служе – „ You don’t know the power of the dark side! I must obey my master”.
