Недеља, 15 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Филм „Сва лица доброте“: Шок естетика

Журнал
Published: 24. септембар, 2024.
Share
Фото: promo
SHARE

Пише: Мирољуб Стојановић

Претходни филм култног грчког редитеља Јоргоса Лантимоса, Јадна створења, врхунац је његове каријере. И публика и критика примили су га с неподељеним усхићењем. Још се хвалоспеви том филму нису стишали, а Лантимос већ има нови филм, Сва лица доброте. Овим је остварењем Лантимос, најблаже речено, поделио и једне и друге. Поново је ту Ема Стоун која бриљира, поново је Лантимос непредвидиви ексцес мајстор и опет имамо филм који интригира и поседује знатну дозу провокативности. Али, разлика између ова два филма је уочљива.

Јадна створења је био тријумф барокног гомилања, сочан, пун живота и једне врсте надреалистичког хумора који до те мере плени да у савременом светском филму једва да има пандан. Сва лица доброте је, посве супротно, ригидан, херметичан, на моменте потпуно церебралан (посебно у трећем делу триптиха). Далеко од тога да Сва лица доброте не поседује квалитет добре забаве. Врста забаве у Лантимосовом случају је веома дискутабилан појам, а тим више је од значаја што још од времена филма из грчке фазе, Очњак, и касније копродукције Јастог, његово забављање изазива знатну дозу неугодности. Лантимосова филмска визија почива на једној апсурдистичкој, извитопереној слици света који он, приметно је, обожава да раскринкава. Да ли то ради на начин једног Луиса Буњуела, а рекло би се да да, или преузима аутентично поље нихилизма једног Бекета (оног из Годоа), посве је небитно. Чак је, за гледање и разумевање Лантимосових филмова, овај референцијални оквир потпуно неважан. Далеко од тога да Сва лица доброте није комплексан и мултидимензионалан филм. Магија ни овога пута не изостаје и то управо она која нас враћа на Очњака и Јастога који су много више за поређење но ма који други Лантимосови филмови. У сва три филма приметна је знатна доза морбидног, аутодеструктивног и шизофреног, и сва три филма завршавају у потпуној гротесци. У Очњаку и Јастогу је Лантимос патентирао једну шок естетику чија привлачност почива на ексцесу, што је у филму Сва лица доброте апсолутни случај. И сва три филма поседују знатну дозу субверзивности а његово дискредитовање грађанског поимања регуларности понекад изазива језу.

Сва лица доброте није, сходно његовој структури-подели на три „приче“, омнибус филм у уобичајеном значењу те речи. Англосаксонска критика, која му је веома наклоњена, користи израз триптих и чини се да он најбоље пристаје Лантимосовој формалној замисли. Сва лица доброте су упркос сепаратном току трију конститутивних делова веома монолитан и понајпре концептни тип филма, а то што у сва три дела играју исти глумци није једини репер. Први део триптиха је можда најпрозирнији и упркос веома бруталном крају, најбенигнији и најдуховитији. На ироничан начин једног мајстора, Лантимос изврће уобичајени етички поредак и говори нам да је окрутност постала улазница за ма које интегрисање уместо доброте. Односно, долази до апсурдног поистовећивања окрутности и доброте.

У другом делу, можда најбољем у филму, полицајац придоноси некој врсти самоубиства сопствене жене, сумњајући да се она лажно издаје након што се спасла утапања. Сјајна варијација на тему да човек убија оно што највише воли. Трећи, најкомплекснији, најтеже одгонетљив и суштински, најфилозофичнији део филма је јунакињина потрага за духовним вођством, што је ставља у позицију злог манипулатора.

Сва лица доброте није опуштен и лежеран филм на начин на који су то била Јадна створења. У њему весеље не тријумфује као у поменутом филму, али, унаточ свим призорима, изостаје и свака жалост. Рећи да нас овај филм суочава сРадаа собом најпре подразумева да нас приказује огуглале на све девијације, на одсуство ма које емпатије, на етичку бескрупулозност… У Лантимосовом филму крв лије у потоцима, а у нама то изазива тек једва приметан смешак.

Извор: Радар

TAGGED:Јоргоса ЛантимосМирољуб СтојановићСва лица доброте
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Баба Монди о плану Едија Раме: Желимо статус попут Ватикана у Италији
Next Article Давид Розенберг: Крај израелског просперитета

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ковић: Криза српске историографије

Српска историографија, научна дисциплина која се негује на српским универзитетима и у институтима, налази се…

By Журнал

Душко Челић: Систематска дискриминација Срба на Косову са елементима етничког прогона

Доцент на Правном факултету Универзитета у Северној Митровици Душко Челић оценио је да се Срби…

By Журнал

Посљедњи јахач ДПС апокалипсе, (ВИДЕО)

Покрет који није заподијенуо ни једну црквену тему, нити један национализам; покрет који је јасно…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Највеће повјерење у Спајића и СПЦ

By Журнал
Слика и тон

Жикица Симић: Музика Вика Чесната, уклетог Kентаура на колицима са сребрним точковима: Виков компас

By Журнал
Слика и тон

Поп рецензије – Камени цвијет

By Журнал
Слика и тон

Црква Васкрсења Лазаревог на Луштици – једини храм у Црној Гори посвећен овом празнику

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?