Пише: Милош Лалатовић
Давид Албахари је писац, који у својим дјелима описује често односе у својој породици. Као што је „Мамац“ роман о мајци, са извјесним укључењем оца, па и других чланова породице и јеврејско-српске заједнице, пошто Албахари потиче из ова два страдајућа народа, тако је „Цинк“ књига, готово искључиво о оцу или тачније односу оца и сина, Давида и његовог оца угледног београдског гинеколога.
Кроз тај однос се преплиће много слојева, које описују и историју јеврејског народа, па и појединца из истог. Присутан је библијски однос оца и сина, углавном кроз Хамов гријех према своме оцу Ноју. Иако, модеран и нетрадиционалан, као уосталом и његов отац, јеврејски библијски архетип је и даље јак код Давида.
Како вријеме пролази савремене околности стварају и нове обичаје. Једноставно табу престаје то да буде. Обнавља свој живот урбаног београдског човјека, који док чека вијести о оцу у међувремену пуши марихуану, хашиш и пије лименку кока-коле. Тај медицински пут се креће од болница у западним државама, Јерусалиму, Тел Авиву, да би угледни доктор свој живот ипак окончао у Београду.
„Цинк“ је књига, која кроз породичну причу описује живот Јевреја кроз историју у мирним временима. За разлику од „Мамца“, који је много драматичнији и прожет породичним траумама јеврејског и српског народа спојених у једну цјелину, овђе живот мирује без обзира на тешку болест оца, али то је ипак судбина свих народа и људи, болест и старост, а код Јевреја, човјек, који доживи такву судбину је срећан човјек.
