Da li će tajanstveni svet poreskih rajeva ostati isti posle curenja miliona poverljivih dokumenata u globalnoj aferi „Pandorini papiri”?
Istraga Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara omogućila je običnom čoveku da zaviri u imetak svetskih moćnika vredan milijarde dolara prikrivan iza fasada ofšor firmi. Ali promena ovog, po mnogima nakaradnog finansijskog sistema, koji omogućava moćnicima da legalno varaju tako što izbegavaju plaćanje poreza ili peru novac, izgleda neće ili lako.
Razotkriveni državnici, monarsi i oligarsi uglavnom poručuju da stvari ne izgledaju tako kako su prikazane u medijskim napisima. Jedan od njih, predsednik Ekvadora Giljermo Laso kaže da su sve njegove investicije legalne, posle otkrića da je radio preko 14 ofšor preduzeća, od kojih je većina imala sedište u Panami.
U međuvremenu je više zemalja najavilo istrage povodom otkrića „Pandorinih papira”, među kojima Španija, Brazil, Meksiko, Australija, Panama… Vlasti Češke su poručile da će istražiti navode o imovini premijera Andreja Babiša. Pakistanski premijer Imran Kan obećao je da će istražiti sve građane koji se pominju u novinarskoj istrazi i preduzeti mere ako se utvrdi da su prekršili zakon.
Raste i pritisak na britanskog premijera Borisa Džonsona jer, kako piše Bi-Bi-Si, procureli dokumenti otkrivaju da su firme preduzetnika Viktora Fedotova, koji je zaradio milione dolara na navodnoj korupciji s ruskim gasovodom, finansirale kampanje čak 34 člana parlamenta iz Konzervativne stranke.
Analizom dostupnih datoteka otkriveno je da britansku imovinu u vrednosti od četiri milijarde funti poseduju anonimni vlasnici iz inostranstva, među kojima su čelnici vlada, tajkuni i čitave vladajuće porodice. U moru procurelih podataka „Gardijan” je uspeo da otkrije identitet 600 pojedinaca koji su iza paravana ofšor firmi kupovali nekretnine na elitnim lokacijama u Londonu. Takođe, procenjuje se da se britanska imovina u vrednosti od 170 milijardi dolara drži anonimno na računima raznih poreskih rajeva.
Uprkos protivljenju gotovo svih poslaničkih grupa Evropskog parlamenta zbog megaskandala s poreskim rajevima u koje su uključeni i pojedini čelnici iz unije, među kojima su Andrej Babiš i kiparski predsednik Nikos Anastasijades, ministri finansija 27 članica EU juče su u Luksemburgu skinuli sa crne liste tri jurisdikcije u kojima posluju ofšor firme: dve karipske destinacije Angvilu i Dominiku, kao i Sejšelska ostrva. U obrazloženju se kaže da su se ove destinacije, iako se ne pridržavaju svih međunarodnih poreskih standarda, obavezale da će primeniti principe dobrog poreskog upravljanja.
Povodom ovakve problematične odluke ministara finansija EU savetnica za poresku politiku EU humanitarne organizacije „Oksfam” Kjara Putaturo poručila je: „Skidanje Angvile, jedine preostale jurisdikcije s nultom poreskom stopom, i Sejšela koji su u središtu najnovijeg poreskog skandala, crnu listu EU čini smešnom”.
Crna lista poreskih oaza EU sastavljena je 2017. godine s ciljem da suzbije izbegavanje plaćanja i utaju poreza. I na njoj se sada nalazi devet jurisdikcija koje su ocenjene kao „nekooperativne”: Američka Samoa, Fidži, Gvam, Palau, Panama, Samoa, Trinidad i Tobago, Američka devičanska ostrva i Vanuatu.
Markus Ferber, portparol Evropske narodne partije za ekonomska pitanja u Evropskom parlamentu, kaže da „Pandorini papiri” pokazuju koliko je ograničena dosadašnja borba protiv poreskih oaza i ofšor firmi koje imaju samo poštansko sanduče. Ističe da EU mora resetovati crnu listu i pobrinuti se da se na njoj nađu svi koji su osumnjičeni, ali i da treba da smisli sankcije koje bi odvraćale ljude od poslovanja na taj način.
Najveće otkriće „Pandorinih papira” je da poreski rajevi ne postoje samo na atraktivnim karipskim ostrvima ili u Švajcarskoj, već i na tlu SAD. Dokumenti otkrivaju da se u Južnoj Dakoti na tajnim računima skriva čak 367 milijardi dolara. Bogati moćnici, ponajviše iz latinoameričkih zemalja, prebacili su silno bogatstvo u povereničke fondove u državi na srednjem zapadu SAD, zato što ima jednu od najmoćnijih pravnih zaštita na svetu, koja štiti imetak od poreza, ali i ostalih znatiželjnih očiju.
Prednosti Južne Dakote, koje je ponudila firma „Trajdent trast” iz grada Sijuks Fols, već su iskoristili kolumbijski tekstilni magnat Hoze Douer Ambar, uhvaćen u šemi pranja novca za međunarodne trgovce drogom, ali i bivši potpredsednik Dominikanske Republike Karlos Morales, jedan od direktora najvećeg proizvođača šećera, optuženog za eksploataciju radnika i nasilno iseljavanje porodica.
Uvidom u dokumente „Vašington post” je otkrio da je 206 američkih povereničkih fondova (trastova) povezano s 41 državom. Utvrđeno je da je čak tridesetak ovih firmi držalo imovinu koja je povezana s pojedincima ili kompanijama optuženim za prevaru, mito ili kršenje ljudskih prava u nekim od najugroženijih zajednica na svetu.
