Пише: Филип Драговић
Када Оскар Хутер позове грађане ЦГ да се сви ујединимо против назадне анти-грађанске и анти-европске политике, онда он, по мом скромном мишљењу, позива на самоубиство ДПС и његових сателита СДП-СД-ЛП.
Јер, што би рекао уважени колега М. Тодоровић, ништа анти-европскије и анти-грађанскије у Европи 21. вијека, није се могло замислити од плана и програма ових „грађанских“ к томе и мулти-етничких партија да обнове „аутокефалну ЦПЦ“ ма шта год то значило. И – није то био неки њихов, маргинални и епизодни план, него је то био пројекат који их је ујединио пред изборе 2020.г. и због кога су изгубили тро-деценијску власт. До данас, нијесу промијенили ни слова од те своје назадне, средњовјековне реторике.
Један цивилизацијски уговор између Цркве и државе, потписан у љето 2022.г ове партије против-правно и против-разумно представљају као отимачину црногорског и културног блага, иако један такав уговор, све И да хоће, нема правну снагу да промијени власништво над вјерским објектима и црквеном земљом. Друга је ствар, што је то власништво у листовима непокретности Црне Горе уписано онако како се Хутеру не допада, па будући да нема правне и грађанске механизме да то промијени, прелог његове партије и сателита им, биле су : гуме на Крушевом ждријелу.
Треће, сваки нови дан на нашем путу ка ЕУ, благодарећи управо сарадњи са европским безбједоносним службама, открива нам у какве нас је криминалне пипке упетљала Хутерова партија. Да није ничег другог него тог, било би јасно да између појма политичког напретка ЦГ и даљег остатка на власти ДПС И сателита није могуће направити никакав знак једнакости.
Четврто, резолуција о осуди злочина у Јасеновцу и логорима на територији данашње Аустрије и Њемачке, није довела до блокирања европског пута Црне Горе, што је била пуста жеља Хутера, Вуксановића (заборавих ХГИ да поменем горе) него тек до забране уласка тројици политичара у „лијепу њихову“. Против поменуте декларације нијесу зуцнули много већи ЕУ фактори од Хрватске, као што су Аустрија и Њемачка.
Наравно да нијесу када се не поистовјећују са нацистичким режимом који је основао логоре – стратишта, на њиховим данашњим територијама. И умјесто да сви заједно закључимо како се Хрватска прописно избламирала овим потезом, и како она не може да претендује да изиграва портира на улазу у ЕУ, Хутер и друштво стају на страну националистичке реторике Хрвата, а не на страну аустријско-њемачке гласовите шутње. Дакле, удружимо се против назадних политика које нас одвлаче од ЕУ интеграција и стандарда, и пошаљимо Хутера и друштво у дефинитивну политичку прошлост.
