Пише: Павле Косић
У Италији је прошлог месеца усвојен закон о аутономији којим се регионима омогућава да траже већа овлашћења при контроли трошења прихода од пореза који су прикупљени на њиховој територији. Према закону, покрајинске власти могу да траже да преузму контролу над до 23 области, као што су образовање, културна баштина и међународна трговина.
Опозиција тврди да ће закон додатно повећати поделе између богатог севера и сиромашнијег југа земља. Предлог закона је толико поларизовао политичку сцену у Италији да су организовани протести, а током расправе у парламенту дошло је и до туче у којој је повређен опозициони посланик из „Покрета Пет звездица“.
Премијерка Ђорђа Мелони, међутим, истиче да ће закон ојачати демократију и стабилност у земљи. Она је оптужила опозиционе противнике закона за неодговорно понашање.
Ренесанса италијанског фудбала по мери Ђорђе Мелони и Матеа Салвинија
„Најсмешније је то што се опозиција поделила око аутономије. Оптужују нас да желимо да поделимо Италију. Треба се сетити неких ствари. Идеја о давању веће аутономије није изум десног центра. То је принцип који је у устав унет реформом 2001. године под владом левице, што су Италијани касније потврдили и на референдуму“, рекла је Мелони у недавном видео-обраћању.
С обзиром на велики број противника закону, покрајинска скупштина Емилије Ромање одобрила је расписивање референдума којим би се омогућило одбацивање закона о аутономији.
„Да за референдум за укидање закона о диференцираној аутономији, који ризикује да подели земљу. Емилија Ромања је увек подржавала сваки процес децентрализације који је приближавао одлуке грађанима, али у јасном оквиру италијанског јединства и у оквиру логике солидарности и једнаких права“, поручио је председник покрајине Стефано Боначини у објави на Фејсбуку, додајући да расписивање референдума подржавају и покрајине Кампанија, Тоскана, Пуља и Сардинија.
Поделе сежу далеко у прошлост
Закон о аутономији поново је потврдио већ добро познату поделу између севера и југа Италије, која датира још од уједињења земље 1861. године, када је северни Пијемонт заузео јужно Бурбонско краљевство. Реч је о расцепу који заправо никада није залечен.
Распрострањено сиромаштво довело је до масовне миграције Италијана из јужних покрајина. Према писању Политика, на то су додатно утицале предрасуде, укључујући омаловажавање јужњачких дијалеката, које су опстале свих ових година.
Истовремено, на богатом и индустријализованом северу прича о борби против лењих, корумпираних и мафијом „заражених“ јужњака сигуран је пут ка победи на изборима. Поједини сепаратистички политичари чак су ишли и корак даље, па су призивали ерупцију вулкана Етне и Везува.
Уколико би Ломбардија, Венето и Емилија Ромања задржали приходе од пореза, поједине процене показују да би остатак Италије остао без готово 200 милијарди евра. Док би, у теорији, јужне покрајине такође могле да преузму контролу над одређеним областима, недостаје им особља и капацитета за управљање њима.
„То је као да покренете болид Формуле 1 поред обичног аутомобила. Север зна да може да покрене свој аутомобил без проблема, као и да југ нема ту могућност јер нема техничке капацитете и кадрове потребне за тај ауто“, каже за Политико италијански историчар Анђело Форђоне.
Крајем прошлог века, на југу Италије су се формирале групе које траже обештећење и ревизију историјски уџбеника. Многи Италијани нови закон сада виде као наставак дискриминације која датира још од уједињења. Напуљ, некада престоница Бурбона, упориште је таквих групација. Истовремено, неки јужњаци бојкотују производе са севера и позивају суграђане да купују само робу коју производе компаније са седиштем на југу Италије.
„Југ је 1861. године изгубио способност да се развија. Већа регионална аутономија би функционисала када би сви имали исте услове. Међутим, од Другог светског рата ниједна влада није помогла да се реши неједнакост“, истиче Форђоне.
Незадовољство на југу довело је и до позива на отцепљење, а међу онима који су подржали сецесију је и писац Пино Априле, оснивач пројужне организације „24. април“.
„Ако смо сведени на колонију и не можемо да будемо пуноправни грађани, онда је боље да идемо сами“, рекао је Априле.
Извор: НИН
