Мило Ђукановић је својим именом и презименом био на челу листе која се на посљедњим изборима стрмоглавила са власти. И то на изборима који су за главну тему кампање имали његов агресивни однос према СПЦ. Од тада, ево двије године, он не одустаје од те анти-црквене приче.
Мило Ђукановић процјењује квалитет ТУ између ЦГ и СПЦ, и тражи силна преиспитивања. Драгиња Вуксановић- Станковић пријети да неће бити потписивања уговора. А нека тамо партијица СД, и некаква организацијица ”21.мај” и некаква групица грађаница са Цетиња поручују да се НИКАД неће обновити капела на Ловћену! И све је то тако легитимно. У смислу, легитимно је да се то каже. Свако има право да каже шта хоће и да поручи шта неће. Али бих овдје отворио питање колики је легитимитет људи који ово изговарају?
А легитимитет у дјеловању политичких субјеката у суштини значи: подршка грађана неком политичком пројекту. Дакле, свако може да се огласи, али кад се оглашавају политичари треба знати колику подршку грађана има пројекат, идеја или став иза које/пред којом стоје говорници?
Дакле, Мило Ђукановић је својим именом и презименом био на челу листе која се на посљедњим изборима стрмоглавила са власти. И то на изборима који су за главну тему кампање имали његов агресивни однос према СПЦ. Од тада, ево двије године, он не одустаје од те анти-црквене приче, и? Пада подршка грађана Црне Горе његовој партији и његовој политици. Од тада до данас, Ђукановићев ДПС губи власт и утицај и бројним општинама Црне Горе. На посљедњем истраживању јавног мнења професионалних агенција, показује се исти податак. Ђукановић нема легитимитет, нема подршку црногорских грађана. А оно што је имао – опада. Ако он још увјек и јесте легитимни предсједник државе, његов однос према Цркви је грађански поражен.
И док ДПС-у пада подршка грађана, СПЦ има једнак и константан ниво те подршке.Још је више упитан легитимитет партија које се оглашавају са ивице цензуса, или организација које не постоје на мапама политичке подршке. Зато, поруке, пријетње и опомене које јавности нуде ове организације производе само једно једино питање: у име кога, коликог броја грађана, сви они ”чувају” Црну Гору?
П.с.
И још једно питање: од кога? Од грађана Црне Горе којих има више од њих, и како вријеме иде бива их све више.
Милија Тодоровић
