Пише: Миодраг Лекић
Овдје у најкраћем.
Кажем филмска прича, мада стварна.
Од тајанственог откључавања докумената којим је поразио највише технологије државних тајни, објављивања у форми Wики циклона око 700.000 докумата, хајке на њега, његово појављивање на балкону амбасаде Еквадора у Лондону, затим хапшење с образлозењем „одређених обавеза према правосуђу Шведске“, до на крају преговора између америчке стране и Асанжа по оној латинској до ут дес.
У међувремну, како то бива у историји, затвореник је почео да смета гонитељима. И прошле недеље, најзад, послије 14. година, ишли су наслови по подијима у цијелом свијету: ASSAGE IS FREE!
Џо Лорија: Џулијан Асанж напокон слободан
Била је то јавна трибина посвећена феномену Викиликса, и Асанжу тада већ у првим невољама.
Понекада нам пође за руком овдје, да не будемо провинцијални, заправо да будемо модерни и демократски, да толерантно расправимо актуелне теме, у овом случају једне свјетске, с циљем да све боље разумијемо. Још сам тада живио у Риму, али за ту прилику, на позив организатора, скокнуо сам у Подгорицу и био један од учесника расправе.
Уосталом Викиликс је објавио и депеше из Подгорице америчког амбасадора Мура. У једној 2009.г. Мур пише и о приватним пословима Светозара Маровића и Мила Ђукановића.
Асанж вјероватно није анђео историје, али јесте њен демистификатор, бар ове новије. Тешко му је порећи велику храброст у борби за истину.
Извор : РТЦГ
