Уторак, 10 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Елис Бекташ: О пороцима, образовању и куршуму у сљепоочници

Журнал
Published: 10. јун, 2024.
Share
Фото: Midjourney by Žurnal
SHARE

Пише: Елис Бекташ

Сваки човјек мора имати један порок ког ће држати као неприкосновену резерву што ће рећи као онај задњи оквир у борбеном комплету за којим се посеже онда кад то више нема никакву сврху и кад пражњење тог оквира више није вођено надом чак ни у пуко преживљавање а камоли у тамо некакву побједу већ се то ради ето онако, чисто да човјек још мало буке на дуњалуку направи прије селидбе на други свијет.

Ја сам себи као неприкосновену резерву одабрао порок клађења, прије свега зато што ми се њега некако најлакше било одрећи јер је сувише заснован на срећи коју ја редовно губим онако као и кишобране те стога више ни срећу ни кишобране не носим са собом кад излазим из куће, а клађење сам одабрао и зато што ме није запало да живим на Дивљем западу гдје бих могао играти покер са Дивљим Билом Хикоком већ ме запало да живим између дивљег истока и издресираног запада, дакле тамо гдје је клађење унапријед изгубљени окршај индивидуалног субјекта против синергије раскошних умова многих математичара и психолога те још неких знанственика који су успјели створити скоро савршен систем за узимање новца чељадима али тако да чељад једноставно не може имат повода да потегне свој Ремингтон или Колт Вокер као у поштеним и традиционалним партијама покера у којима човјек игра против човјека а најмоструознија димензија тог кладионичарског система данашњице је то што он чељад више не потиче ни да сами себи куршумом просвирају лобању у складу са бољим обичајима из казина са рулетом у којима је аристократија на свом заласку губила давно изгубљена имања и проналазила барем краткотрајну илузију властитог значаја који се, ако треба, потврђивао и тим куршумчићем из Лебед револвера након што је на несташну куглуцу потрошен и посљедњи грош.

Из напријед наведених разлога остао сам неупућен у технике и процедуре данашњег клађења, знајући једино то да је оно нешто сложеније од простог и као свјетионик у олуји поузданог и утјешитељског система некадашње спортске прогнозе са тринаест парова једном седмично који је чељадима остављао сасвим довољно времена да остатак седмице али и хефте па чак и тједна искористе и за друге пороке попут испијања Баделовог коњака или ступања у, с аспекта морала, сумњиве сексуалне односе са, из неког затајеног и никад до краја расвијетљеног разлога, незадовољним госпођама из разгранатог бирократског самоуправног апарата па чак и са самоуправном базом на чијем су се дну налазиле госпође и госпођице које су на стопалима носиле боросане што је њиховим дупетима давало нарочито изазован и привлачан гард и изглед јер боросана некако подигне то дупенце а опет га не гурне преко границе иза које би оно изгледало вулгарно и простачки.

Елис Бекташ: Слуганство као начин постојања

Недавно сам пио кафу са једним својим познаником који је храбрији од мене и који се одважио ухватити у коштац с том армијом математичара и психолога те осталих знанственика и који се повремено препусти пороку клађења, уз напомену да та повременост све више прелази у сталност. Вођен знатижељом узех онај кладионички билтен који се зове понуда мада ја у свом личном језику никад нећу допустити да се тако зове јер кладионица ништа не нуди кладионичару дочим кладионичар нуди свој новац кладионици из чега слиједи да понудом ваља звати износ који је кладионичар уплатио за свој тикет.

Отворих тај билтен и прво се збуних пред оним што сам у њему видио али онда схватих о чему је ту ријеч те рекох свом познанику – болан небио, ти си грешком узео логаритамске таблице неком од ових средњошколаца што путем кладионице настоје зарадити себи за какву лакшу дрогу. Нисам, вели познаник смијући се, погледај боље па ћеш уз бројеве видјети и имена клубова и њихових играча. Поново узех билтен да га прелистам а у очима ми заискрише сузе сјетнице јер сам у рукама држао доказ да је образовни систем ком друштво повјерава ситну дјецу безнадежно лош и да ђаке учи погрешним стварима јер ево читаве дивизије па и корпуси некадашњих и данашњих школских пропалитета који су се злопатили да некако добију мршаву двојчицу из математике уствари сасвим успјешно примјењују ту науку у кладионицама што је потврда да они уопште нису идиоти већ је само требало прилагодити наставни садржај њиховим умним способностима и учинити им га изазовним и одиста је тужно што се тако једноставне ствари нису досјетила надлежна министарства нити су их владајуће елите опоменуле да образовни системв неодржавају прекокурца и с једином мотивацијом да сачувају властити посао већ су то учинили раскошни научни умови за рачун власника кладионица, сјеме им се затрло и једнима и другима.

Елис Бекташ: Тарзанчићи

Но ово удивљење пред постигнућима кладионица у погледу образовања широких пучких маса није, међутим, поколебало мој однос према клађењу као пороку те ће он и даље остати у статусу неприкосновене резерве као и у статусу доказа да ето нисам баш пред свим пороцима посрнуо. Нисам питао свог познаника који је његов резервни и неупражњени порок нити сам га више прекоријевао због препуштања клађењу јер се он барем клади властитим новцем но прав вам стојим да би стварност била подношљивија кад би субјекти из састава политичких елита слиједили мој примјер и кад би се оканили клађења и препустили се упражњавању других порока јер би била мања друштвена штета кад би се они дрогирали или облокавали ил чак блудничили него овако кад се кладе и коцкају и то не властитим парама већ оним што им не припада, дакле будућношћу друштава која су их себи на грбачу путем демократских избора довела, што значи да ту није ријеч о аристократима који ће након што у казину проћердају иметак себи достојанствно испалити куршумчич из Лебед револверчића у сљепоочницу већ ће чекати наредне изборе да се ваде из губитка.

Њихова склоност ка клађењу претвара читав друштвени живот у својеврсну кладионицу у којој се чељад мора ослањати на срећу и на случај умјесто на знање што је унапријед изгубљена битка јер се научно знање што су га ангажовали власници кладионица потрудило да обесмисли утицај среће и случаја. То што су кладионице створиле бољи образовни систем од надлежних министарстава довешће на крају до тога да ће за посао контролора лета на аеродрому и за посао хирурга довољна квалификација бити способност да се испуни онај системски тикет у кладионици а ви онда размислите колика ће вам бити квота за слијетање истим авионом којим сте узлетјели и колика ће вам бити квота да ћете се након операције пробудити у истом свијету у ком сте пали у анестетички транс.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:Елис Бекташставфилозофија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Џо Лорија: Кориштење Украјине против Русије од 1948
Next Article Ранко Рајковић: Црна Гора, дијете Европе

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Павловић: Чин сећања

Сећање се затворило у ритуални круг у којем можемо имати претке који по крви никада…

By Журнал

Вук Бачановић: Одбрана Маузолеја од хрватске повијесне подсвијести

Пише: Вук Бачановић Хрватски историчар Твртко Јаковина је у интервјуу који је недавно дао Побједи…

By Журнал

Зашто смо вољели Бојсија

Поводом одласка британског глумца Џона Чалиса, популарног Бојсија из култне серије “Мућке”, Дејвид Џејсон који…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Пленум плијени пажњу својим „просветним и културним дјелатницима“

By Журнал
Гледишта

Александар Живковић: Вучић у Москви, Зеленски у Подгорици

By Журнал
Гледишта

Елис Бекташ: Боље земља мала него велка штала (ВИДЕО)

By Журнал
Гледишта

Небојша Поповић: Предсједник који је себи дао отказ

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?