Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Милош Лалатовић: Нацизам и наркотици

Журнал
Published: 22. мај, 2024.
1
Share
Нацизам и наркотици, (Фото: CBC)
SHARE

Пише: Милош Лалатовић

Нацизам је један од најозлаглашених идеологија у историји. Због њега је на најбруталније начине страдало више десетина милиона људи. Ова убилачка машина има своју основу у супериорности једног народа и људи над другима. Тачније може се свести под крилатицу “други, не треба да живи“. Поред своје озглашене бруталности нацизам је кокетирао итекако са окултизмом, гдје је предњачио Хајнрих Химлер, Хитлерова десна рука, вођа СС јединица, које су обликоване по езотеријско-војничком обрасцу. Окултно друштво Туле је имало велики утицај на нацисте.

Оно што се мање зна да су и наркотици имали велики утицај на нацисте, њихове битке, лажно самопоуздање Хитлеровог “надчовјека“. Иако су их доласком на власт нацисти забранили 1933. године, до тад су били присутни у њемачком друштву, дроге су се поново појавиле 1937. године. Нацисти праве таблете на бази кристал-мета первитин, која је садржала око 3 мг ове супстанце, а такође праве чоколаду Хилдебранд на истој бази само у већој дози кристал-мета. Кристал-мет је врло јак стимуланс, на бази амфетамина, под његовим утицајем људи западају у снажну еуфорију, могу данима ништа да не једу нити да спавају, изазива јаку зависност и мршављење. Под утицајем Хилдебранд чоколаде њемачке породице су биле наизглед срећне и одавале праву идилу. Жене су биле добро расположене, складно грађене, тако да мужу буду привлачне, муж је исто тако био расположен, као и дјеца. Идеална аријевска породица.

Сам Хитлер је био шампион у коришћењу разних супстанци. Био је завистан од многих дрога, а употребљавао је и друге бизарне супстанце попут сјемена бика, али и разних отворених отрова. Тако да су се многи изучавајући историју Другог свјетског рата питали, да ли је доктор који му је преписивао све то, имао у ствари намјеру да га убије. Један од познатих доктора који је нацистима и фашистима преписивао наркотике, био је и Теодор Морели, који је ову врсту услуга пружао и италијанском фашистичком вођи Бениту Мусолинију. Но, да се вратимо Хитлеру. Хитлер је од 1940. године био завистан од кокаина, кога је користио за многе здравствене проблеме, почев од оних са гастроинтестиналним трактом, крвним притиском, отчепљавању уха. А користио је морфијум и лијек еукодол. Не треба се чудити његовим фанатичним, енергичним говорима који су запаљивали широке народне масе, доводећи их готово у транс, а у ствари испред њих је причао наркоман и политоксикоман, под утицајем дрога.

1940. године нацистичке трупе су кренуле исцрпљене и неспремне у рат на Француску. Нацисти су имали око три хиљаде војника, а Французи око четири хиљаде. Ипак, након испоручивања велике количине већ поменутог первитина, прегазили су Француску, пошто су у ходу могли да проведу невјероватно много, са неспавањем од 36-50 сати. Њемачки војници, посебно они из СС јединица, који су били на кристал-мету да би могли да спавају или једу, користили опијат, који се данас назива метадон, а тада се звао адолфин, по великом фиреру. Метадон се данас најчешће користи за скидање хероинских зависника са хероина. Многи се питају колико су дроге утицале на Хитлерово расуђивање при чињењу злочина, које је наређивао. Сигурно да јесу утицале, али се не може умањити нешто нарочито његова одговорност, јер је слично понашање почео да испољава прије употреба наркотика.

При крају рата приликом бомбардовања од стране савезника срушене су фабрике первитина и еукодола. Хитлер је у свом бункеру затворен трошио последње залихе. Након што је све потрошио неуротрансмитери допамин и серотонин, који су задужени за задовољство код човјека, су му толико ниско пали да је запао у тешко стање депресије, које се завршило на крају његовим самоубиством, као и љубавнице Еве Браун.

И савезничке снаге су користили амфетамине. Правили су лијек бензедрин, који се помиње у битничким романима, а од кога су многи од битника били навучени.

Историја ратовања је доста повезана са употребом наркотика и опојних средстава. Почев од старе Грчке, Асасина, арапско-муслиманских неустрашивих ратника, који су и свој назив добили по употреби хашиша, вијетнамског рата до данашњих блискоисточних сукоба, па и украјинског рата.

TAGGED:амфетаминМилош Лалатовићнаркотицинацизам
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Да, слика Рода Стјуарта на Зеленом венцу је права, откривено је и откуд он ту
Next Article Провјера: јесте ли човјек?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Како је Зеленски препустио вођство нацистима

Нацисти вјерују да су у божанској мисији да 'дерусифицирају Украјину у светом рату' Док западни…

By Журнал

Папагајско понављање излизаних фраза

Нико нормалан не жели рат. Свако нормалан је за мир. То уопште није спорно. Шта…

By Журнал

Година у којој се Албанија распала: Марио Кемпес, албански газда Језда и полугодишњи грађански рат

Пре 25 година, након слома пирамидалних банака, Албанија се практично распала и у земљи настао…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

У Подгорици ауторско вече Елиса Бекташа

By Журнал
Слика и тон

Какав су роман написали Кијану Ривс и Чајна Мјевил?

By Журнал
Слика и тон

Жири одабрао побједничко рјешење за Централну универзитетску библиотеку

By Журнал
Слика и тон

Владимир Коларић: Главни проблем нашег филма је идеолошка неписменост редитеља, сценариста и продуцената

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?