Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Недавно сам кренуо да погледам један од овдашњих сајтова и умјесто оне уобичајене формулације која провјерава „јесте ли робот“, појавила се једна експлицитнија формулација у виду питања „јесте ли човјек“? И док она прва изазива подсмјех и запитаност типа „ма коме је пало на памет да ово провјерава“, ова на коју сам јуче наишао ме је дубоко замислила.
Иако апликација каже да ће провјера да траје свега неколико секунди, запитао сам се, који то софтвер може провјерити и испитати да ли сам човјек? Да ли испуњавам елементарне моралне и рационалне критеријуме за – бити људско биће? Какав сам према ближњима? Какав однос имам према природи? Да ли на најбољи начин остварујем све моје потенцијале? Итд… Може ли те дилеме да ријеши ова питалица? И могу ли се осјетити човјеком, и бити задовољан собом, ако ме тамо нека справа, након неколико тренутака чекања, штрикира, и уводећи ме у неки сајт, каже да јесам – човјек?
Уз све ово, јављају се питања, неће ли у скоријој будућности, приликом уласка у неки од сајтова постављати питања: какав си човјек? Које си расе, нације и уопште, политичке припадности? Колико год звучала језиво, ова перспектива би могла бити од користи, када је у питању одређени број гласила. Наиме, уз такву „улазну“ контролу, претпостављам – на оне изразито и екстремно српске сајтове не би могли ући „милогорци“, нити би, на ове „Бемаксове“ портале могли да привире „четници“. То би нас увело у еру самозадовољног затварања екстремиста у њихове сопствене медијске брлоге.
А опет, кад мало боље размислим, не знам на који би портал могли ући ми који се првенствено и прије свега, осјећамо као људи, па смо потом политички и идентитетаки одређени неком идеолошком заједницом?
До читања у сљедећем броју….
