Кад се формирала ова Влада од експерата, шта год то значило и колико год имало смисла, мали број политички знавених људи је обраћао пажњу на то и залазио у суштину концепта. Изгледа нам је свима једино било битно да се развласти зло звано ДПС.
Сада, годину касније, многе дилеме се отварају и постављају и у најширим политичким круговима.
Прво питање је зашто не влада неко ко је добио власт на изборима, неко коме је народ дао легитимитет. Ко год то био и колико год мени био и политички и свакако одбојан, њега је народ хтио и он ће том истом народу поднијети рачун за четири године, или раније.
Ко је, у чије име и за чији интерес одлучио да Влада буде експертска? На страну дилема ко је ескперт за нешто, а ко није. Да у њу не могу политичари. Или могу само неки. Ко даје легитимитет да одлучују у наше име тајкунски и медијски кругови који, да је среће, не да не би одлучивали о судбини државе, него би се државне службе бавиле њима и њиховим пословима.
Илустрације ради – добијеш на изборима скоро пола мандата у парламенту и не владаш ти него „Вијести“ преко Божене.
И да су, ако постоји начин да се то изабере, у Владу именовани најбољи зналци свога заната, опет би остале двије озбиљне дилеме.
Прва, хоће ли они то знање искористити за општи или неки други интерес. И друга, како да их ја као најобичнији гласач, пука политичка децимала, казним на сљедећим изборима, ако по мом неескпертском суду и оцјени не буду радили како треба.
То је много озбиљнији проблем него што се чини. Шта мислите ви за четрири године тапкања у мјесту, нерјешавања проблема, шта све може да се припреми у Миловој и кухињама страних центара моћи и утицаја.
Народ треба будно да посматра шта се чини. Не требају ту никакве политичке вјештине и мудрости. Биће очигледно. Ко год не буде додао руке договору највећег дијела парламентарне већине, биће јасно да ради у интересу монструма и свог џепа. То се не може упаковати ниукакву причу о већим националним интересима.
Нема већег интереса него да се демонтира лоповски систем грађен три деценије, да се лопуже депортују у Спуж, почне опорављати национална економија и спашавати опљачкана и презадужена држава.
Гледам јуче оног Секуловића, колико самодовољно и лежерно, што би млади рекли преко кољена, причао о кризи уочи устоличења митропита. Те не зна како се звао документ који му је послао премијер, те није га сачувао, те може неко бит’ нобеловац за нешто али не може бити командир милиције. Толико необјашњиве комоције као да је освојио читаву Подгорицу гласова.
Ко си ти, човјече, и шта ћеш да чиниш ако на улице изађу десетине хиљада људи? А хоће ако виде да отаљавате работу и отварате простор за повратак монструма.
Дритане, или да се Влада реконструише, или да се бирачки списак очисти од умрлих, странаца, оних који ту не живе деценијама и само наврате о нашем трошку сваке четврте године да нам изгласају Мила; па на изборе. Ти се избори са цензусом, а ови који добију власт нека виде шта ће са Милом, ако још буде ту.
Милош Вукчевић
