Има ли Цетиња на мапи слободне Црне Горе?

Црна Гора је прошле године почела да живи грађанску слободу исказану (први пут у њеној историји) у смјењивости власти! Ефекат порођајних мука овог првијенца парламентарне демократије присутан је на све стране, па у неким сегментима живота изгледа ”никад у дом” када процесе које је до јуче водила једна партија сада воде 22 партије које се свако мало кошкају са ”експертима” из ”сопствене” Владе. И поред тога је све далеко перспективније када видимо и осјећамо да Црном Гором не ведри нити облачи само један човјек и камарила његових послушника. Већа могућност избора, већа могућност контроле институција и њихово ослобођење од наталожене корупције – пред нама су…

Цетиње (Фото: „Новости“)

У већини приморских општина ДПС власт је одавно посмјењивана на локалном нивоу и прије 30. августа прошле године, што јасно говори о томе да градови у којима грађани колико-толико самосталније одлучују о свом новчанику – тамо се самосталније и политички мисли. За приморјем је, послије масовних литија (грађанског бунта против лошег закона), пошла и цијела Црна Гора. Цијела – изузев Цетиња и Гусиња!

Осим сличности у мелодичности њихових имена, ова два града веже и слична економска моћ његових становника, као и осјећај живота ”изван остатка васионе” који донекле намеће географија, али и менталитетске особине проистекле из географске неприступачности ове варошице и ове пријестонице

Конкретно, када је ријеч о Цетињу – оно што је вјековима, све до јуче, представљало одлику непокорности и слободарског пркоса, сада се претворило у недоказаност и слијепу подршку ономе што каже власт. Тако смо на првом референдуму о заједничкој држави са Србијом, почетком 90-тих, имали данас невјероватне проценте подршке Цетињана ономе што је тражио ондашњи ДПС – а то је тада била крња, Милошевићева Југославија. А онда, када је Ђукановић ствари почео да сагледава другачије, и Цетињани су листом кренули за њим. Либерални савез ЦГ је имао чуваних 6,3% подршке, иако, ако би вјеровали свим данашњим ”комитама” и онима који весело дижу два прста – сви су одувјек били ”са Славком” а ”против Мила”. Мало морген!

Рекло би се, у јавности дјелује тако, да Цетиње спада у ријетке, преостале бастионе ДПС једноумља. Издајници – родољуби; четници – партизани; комите – бјелаши… нигдје не успијевају као у овој људској насеобини, иако би се очекивало да овдје неупоредиво боље и више напредују бунтовни радници остављени без посла, пркосна омладина ускраћена за будућност, изневјерени корисници буџета предвиђених за опоравак пријестонице. Прошлогодишњи отпор легитимном протесту вјерника и овогодишње барикаде испред црногорског митрополита, предводили су препознатљиви партијски активисти цетињског ДПС-а удружени са још препознатљивијим цетињским уличарима.

Међутим, ни један ни други перформанс није донио планиране резултате, тј. литије су испуниле свој циљ (а неко је хтио да Цетиње пошаље симболичку поруку цијелој ЦГ, која би утицала на шира црногорска кретања), а митрополит се устоличио у Цетињском манастиру препуном вјерника. Иза обје неуспјеле представе стоји главом и (бившом четничком) брадом г. Веселин Вељовић. У међувремену, на Цетињу су организовани и други разни хепенинзи са Томпсоном, шаховницама и псовањима мајки… четничких, муслиманских – небитно.

„Детаљ“ са Цетиња (Фото: „Новости“)

Посљедњи међу њима, они од 22. августа и 04. септембра 2021, с обзиром да су окупили 3.000-4.000 људи из цијеле Црне Горе – математички и аналитички јасно поручују да се нијесу одликовали присуством великог броја самих Цетињана. Цетињана је било мало, нарочито врло мало оних Цетињана који нешто значе и имају углед међу суграђанима. Занемарљиво мало. Идеолозима ових сабрања је Цетиње више требало као позадина, као припремљена сцена за ”глумце”.

Овај податак би могао да унесе трачак свјетлости у поглед на Цетиње, као урбану околину Цетињског манастира. Све је оправданија теза да иза цетињских догађаја не стоји толико цетињско грађанство, колико подгоричка, никшићка и (из више градова покупљена) приморска навијачка армија Вељовићевих комита. Ако томе додамо да су ови подухвати доживјели како организациони тако и резултатски фијаско – тешко је очекивати да ће играње у Миловом колу добити више присталица по овако свршеном послу. Напротив, извјесно је да ће број ”играча” опадати.

Кретања на ширем државном нивоу такође говоре да Ђукановић губи, једну по једну, полугу власти – што Цетињанима, навиклим на оданост диктатору  Николи, Брозу, Александру, Милу…) може ојачати потребу за преиспитивањем. То се преиспитивање можда неће чути толико гласно на цетињској пјаци, али хоће под породичним крововима бивших радника ”Обода”, ”Кошуте” и – знате већ сви имена тих растурених предузећа. Уосталом, иду локални избори крајем године у граду испод Ловћена. Предвиђена фешта ”посљедњег комитског отпора” политичким промјенама у слободној Црној Гори могла би се Ђукановићу вратити као бумеранг и као најубједљивији доказ истинитости стихова државне химне. Да је, наиме, и кад на Цетињу падне власт која је одавно пала у Никшићу, Котору и Будви – и даље, вјечна Црна Гора!

Размислите поштовани читаоци, види ли се то са Белведера, најљепши могући поглед – вјековна пријестоница Црне Горе, ослобођена!

Милија Тодоровић