Posebnu pažnju privuklo je predavanje Nikolaja Hadžinikolaua, mitropolita Mesogeje i Lavreotike iz Grčke pravoslavne crkve
„Stigle smo Petra, Marija, Georgija i ja”, kaže devojčica Anastasija Pajić, koja je sa svoje tri sestre došla u manastir Tvrdoš kod Trebinja. Prolaze između vernika i spomenika s poklonima za vladiku.
„Ovo je dečja crkva”, govore mnogi za kapelicu u manastirskom kompleksu duhovnog središta Hercegovine. Urasla u kamen, borove, cveće i s korpama bombona, stoji crkvica u kojoj sahranjen vladika Atanasije Jevtić.
Ove nedelje navršile su se tri godine od njegovog upokojenja, a u Trebinju je organizovan trodnevni skup posvećen delu i životu jedne od ličnosti koje su trajno obeležile srpsko pravoslavlje. Program je počeo izložbom fotografija pod nazivom „Episkop Atanasije: dete – parče neba na zemlji”, autora jeromonaha Teofila iz manastira Duži. Iz nje se vidi da su vladiku kroz čitav život, na svim stranama sveta, pratila deca. Održano je i predavanje „Svetosavska i Svetovasilijevska Hercegovina”, na kojem su govorili Momčilo Golijanin, Senka Durutović i Jovo Marić.
Promocija drugog izdanja knjige vladike Atanasija „Asketika” izazvala je veliko interesovanje. Prota Milorad Sredojević govorio je o višedimenzionalnim aspektima velikog opusa episkopa Atanasija, koji se naslanja na isihastičko, sinajsko, svetogorsko nasleđe i da episkop Atanasije uvek „otkida deo sebe” sa svešću da je „monaštvo kvasac planete” i da je on imao prirodnost što je dolazila i bila deo celovite ličnosti koja je podsećala na gejzir.
Episkop zapadnoamerički Maksim, jedan od najistaknutijih učenika i sledbenika vladike Atanasija, govorio je o svom učitelju kao liturgu i profesoru koji je „svoje studente uvodio u podvig” znajući da „hristocentrizam štiti čoveka”. Posebno je naglasio odnose zajednice i evharistije, kao i pobedu nad samoljubljem, ističući da je vladika Atanasije uvek podsećao da je „pažnja pola čoveka”. Posmatrajući savremeni trenutak i podvig u njemu, episkop Maksim je verovatno prvi put u našoj javnosti upotrebio termin „digitalna asketika” i time označio potrebu oslobađanja savremenog čoveka od zloupotrebe modernih tehnologija.
Mitropolit Mesogeje i Lavreotike iz Grčke pravoslavne crkve Nikolaj Hadžinikolau izazvao je posebnu pažnju predavanjem o vladici Atanasiju. Ovaj visokoobrazovani čovek napisao je predgovor knjizi „Od slobode ka ljubavi” i to je jedan od najboljih i najautentičnijih tekstova objavljenih na srpskom jeziku u poslednjih nekoliko decenija.
„Trud, bol, žrtva, mudrost, smelost, čistota, svetost, bogoslovlje i proročko prisustvo”, reči su kojima je, po ugledu na „Trijade” Grigorija Palame, mitropolit Nikolaj opisao vladiku Atanasija. Istakao je da je to „veliko srce” našlo svoju slobodu u veri i da se odmah videlo da „taj čovek krije tajnu” i da tajni nije lako prići. Bilo je jasno da je reč o neopisivoj ličnosti koja saoseća u svakom bolu, da ne žali sebe i da „u trenutku smrti radi”. Mitropolit je naglasio da vladika Atanasije nije poznavao strah i da je bio istovremeno otac i asketa, otac i dete, podvižnik i čovek zajednice. „Upoznavajući Atanasija, upoznavao sam asimetriju”, zaključio je mitropolit ističući njegov jedinstveni govornički dar i da „naše vreme ima potrebu za proročkim načinom obraćanja”. Na kraju je istakao da je i sada osetio njegovu živost i njegov život u Hercegovini i da je nije tako zamišljao, jer je „svaki kamen izvor života”.
Treći dan skupa u Trebinju nosio je naziv „Živo predanje u crkvi” i na njemu su mitropolit kruševičko-demirhisarski Jovan, mitropolit dabrobosanski Hrizostom, episkop budimljansko-nikšićki Metodije i iguman manastira Svetih arhangela kod Prizrena arhimandrit Mihailo govorili o teološkim aspektima dela vladike Atanasija, uključujući i anegdote iz njegovog dinamičnog i neobičnog života.
Mitropolit Jovan (Vraniškovski), jedan od ljudi koji su podneli izuzetne žrtve za pravoslavnu crkvu i crkvu u Makedoniji, istakao je da ih vladika Atanasije nikad nije zaboravio i da bi „za dobro crkve sve uradio”. Osvrćući se na naslov knjige zbornika tekstova vladike Atanasija „Od omege do alfe”, mitropolit Jovan smatra da je to jedna od suštinskih odrednica teologije i ličnosti vladike Atanasija, jer se zapravo „on vraća iz budućnosti” i tako može da brine za čitav svet.
„Tražio je uvek prisutnost sada, u ovom trenutku”, rekao je episkop budimljansko-nikšićki Metodije, posvedočivši kako ga je vladika Atanasije oslobađao od grča i da istinska sloboda izvire iz vere, dok je mitropolit Hrizostom svedočio da je on i kao besednik bio „čudesan, čudnovat i neverovatan”.
Arhimandrit Mihailo svedočio je iz ugla Kosova i Metohije i o suštinskoj povezanosti vladike Atanasija s istorijom i savremenim životom, kao i da su njegov polazak i dolazak na KiM uvek bili praznici. „Imao je snage da zagrli sestru ubijenog žeteoca i uteši je”, rekao je iguman, jedan od najčešćih saputnika vladike Atanasija u periodu posle bombardovanja 1999. godine. Zaključio je da nedostaje njegov snažan i autentičan glas u pravoslavnoj crkvi i u našem narodu uopšte.
Živojin Rakočević
Izvor: Politika
