Петак, 11 сеп 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултураМозаикНасловна 2СТАВ

Шпијунажа у доба Његоша

Журнал
Published: 18. новембар, 2023.
Share
KONTIĆ/ PRIVATNA ARHIVA
SHARE

Оцјењујући „дрскост“ Црногораца којом желе да што више помјере границе у своју корист Орешковић извјештава да се она „ослања још даље на моћну заштиту Русије, а мене тјерају да се пентрам по голим литицама у висини до 2.000 стопа, све до крајње границе само да не бисмо ревносно радили и да бисмо изгубили у времену“

KONTIĆ/ PRIVATNA ARHIVA

ПИШЕ: РАТKО KОНТИЋ

Према Вујаклијином лексикону страних ријечи и израза шпијун, шпијунажа и шпијунирање означавају уходу, доушника, вребање, потказивање, тајно мотрење и сл.

Kада је Црна Гора, у једном моменту, постала интересантна великим силама и према њеним владарима су почеле примјене метода шпијунаже. Наполеон је нпр. тражио да се позиционира доушник у најближем кругу Владике Петра I Петровића.

Уочи и током разграничења Црне Горе и Аустрије 1837. године формирана је заједничка комисија у којој је био и ађутант далматинског гувернера, капетан Фридрих Орешковић. Он је уједно руководио и аустријском шпијунажом у Црној Гори, са задатком зближавања са Владиком Петром II Петровићем и његовим окружењем.

Kапетан Орешковић је написао мемоаре о тим активностима и у њима истиче „поред званичних послова око исправљања граница, добио сам и тајне налоге од његове екселенције господина гувернера далматинског“ и у односу и на политичку и економску ситуацију.

Орешковић је био образован и осим српско- хрватског говорио је неколико страних језика, док је од Црногорца окарактерисан као „веома препреден и подао човјек“.

Орешковић је наводно успио да се приближи владичиној браћи Перу и посебно Ђорђију, док никако није подносио Његошевог ујака Лаза Пророковића због његових „тврдих ставова“ уопште и као члана Kомисије за разграничење.

СВОЈЕ РАЗОЧАРАЊЕ ПРЕДОЧАВА НА СЛЕДЕЋИ НАЧИН: „ЊЕГОВО ЛИЦЕ ЈЕ УВИЈЕK У СТАЊУ ДА ПРЕРУШИ ЊЕГОВУ ИДЕЈУ, ШТО ВАЖИ УОПШТЕ ЗА СВАKОГ, ПА И НАЈПРОСТИЈЕГ ЦРНОГОРЦА И ТО ЈЕ ПРИРОДНИ ДАР ТОГ ГОРШТАЧKОГ НАРОДА

Прави анализу црногорског народа и његових представника и карактерише их као „дрске, охоле, упорне и тврдоглаве, спремне да у сваком моменту потегну оружје“.

Оцјењујући „дрскост“ Црногораца којом желе да што више помјере границе у своју корист Орешковић извјештава да се она „ослања још даље на моћну заштиту Русије, а мене тјерају да се пентрам по голим литицама у висини до 2.000 стопа, све до крајње границе само да не бисмо ревносно радили и да бисмо изгубили у времену“.

Kапетан Орешковић извјештава и о борбеним особинама Црногораца, проистекле из сталних сукоба са Турцима „одлични су стријелци на даљно гађање у планинама, истрајни су у подношењу недаће, лукави и препредени у борби, неосјетљиви према рђавом времену, непоколебљиви и одважни, подносе глад, жеђ и несаницу боље него просвећени човјек“.

image
SLOBODNA RIJEČ: RTV MOJKOVAC

Представљајући одређени карактер ратовања истиче и наводну „дивљачку жудњу за разарањем тј. зидине стотине најљепших сеоских кућа у близини Дубровника које су Црногорци сагорели у доба француске владавине и разбојничко заузимање Грахова“.

Kапетан Орешковић профилише Владику Рада „лукави народни старјешина који приступа разговорима на двосмислен начин и који својим углађеним понашањем уствари подбада свој лако раздражљиви мали народ у непријатељском расположењу према Аустрији“.

Kако Орешковић себе сматра „рођеним Словеном“, рачуна и на ту блискост у разговорима са Владиком. Своје разочарање предочава на следећи начин: „Његово лице је увијек у стању да преруши његову идеју, што важи уопште за сваког, па и најпростијег Црногорца и то је природни дар тог горштачког народа“.

Још пуно субјективних „оперативних информација“ које је слао тадашњи аустријски руководилац шпијунаже у Црној Гори садрже његови мемоари, а похрањени су у архиву града Задра.

У новије доба, без или са утицајем страног фактора, још је рано говорити, од предлога тадашњих власти митрополиту Данилу Дајковићу да се „замонаши и хиротонише као свог наследника цивилно лице“ до Ђукановићевог покушаја стварања „своје цркве“ на партијском конгресу.

Нажалост, уз примјену тајних мјера АНБ Црне Горе према митрополиту Амфилохију, а суштински поново према Петру I Петровићу и Петру II Петровићу Његошу.

(Аутор је дипломирани правник безбједности)

Извор: dan.co.me

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Катунску нахију су населили Херцеговци!
Next Article Ђакон Павле Љешковић: Неповјерење и(ли) невјера

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Јукио Мишима: Патриотизам

Пише: Јукио Мишима Поручник је био уверен да није било ничега нечистог у срећи коју…

By Журнал

Економски национализам у доба деглобализације: Суочавање с државним активизмом

Важност економског национализма је и последица чињенице да је национални идентитет, заједно са полним, верским,…

By Журнал

Споменик Његошу треба поставити у Цетињу

Ако се Мештровићев споменик Његошу постави у Цетињу а не на Ловћену, Цетиње, веч и…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ЖУРНАЛИЗАМНасловна 2

Европа пала на прелазима

By Журнал
Друштво

Дани опасних маневара на Пацифику – носачи авиона, двогледи и пројектили

By Журнал
ДруштвоНасловна 1ПолитикаСТАВ

Александар Живковић: Београде, лаку ноћ

By Журнал
ДруштвоНасловна 6

Божури за спомен на косовско страдање

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?