У НАТО системом утврђеним косовским границама Србима са Косова и Метохије остаје да се поздраве са Београдом.
Хроника најављене предаје 16.
Док ово пишемо (петак , 26.5.2023. у 17.42) приштинска полиција заузима зграду општине Лепосавић, пошто је претходно заузела општинске зграде у Звечану и Зубином потоку. Бруталност специјалаца према грађанима који пружају углавном пасиван отпор (сведочење г. Арсенијевића из Грађанског отпора који је и сам претучен) наставља се, упркос позива из најглаватије Амбасаде. Српски таблоиди се хватају за те позиве, колико и за изливе љубави покислих митингаша према Великом Вођи. Ускоро ћемо и њега лично видети у улози Вука у циркусу, тврдио је да је тако нешто немогуће, али Србија је велика тајна.
У међувремену, амбасадор Ховенијер, пре њега, нешто деликатније и амерички сенатори, поставили су нацрт новог дила. Приштина ће да понуди неку форму чувене ЗСО, при чему ће се све битне институције за опстанак Срба уклопити у косовски систем, а за тако велики уступак, Албанци са Косова ће имати отворену „евроатлантски перспективу“, читај: улазак у НАТО. И зато се њиховим покровитељима веома жури, време „Тројних пактова“ добија некад у историји и за дипломате неочекивано убрзање.
У НАТО системом утврђеним косовским границама, Србима на Косову и Метохији остаје да се поздраве са Београдом. Довиђења или Лаку ноћ?
Но, и Београд остаје превелика глава на малом телу. Он је природни центар региона, а не хегемон, и то хегемон који више никад то неће бити, како данас тврди Шкељзен Малићи. Да би сачувао своју улогу центра, Београд мора да се тргне, његова младост мора да се ослободи од плиткомозгића који су разорили земљу. Можемо ли се томе надати од београдске младости у наредним данима? Можда се ипак чује: Београде, добро јутро!
Александар Живковић