Рушио је табуе, изазивао контроверзе и био и остао најпаметнији спортиста у историји
Дуго се воде полемике да ли је Боби Фишер најпаметнији спортиста у историји. Са коефицијентом интелигенције од 180, генијалан, чудесан и често врло необичног понашања, овај шахиста свакако остаје једна од најнеобичнијих особа у историји.
Роберт Џејмс Боби Фишер рођен је 1943. у Америци, у породици поприлично невероватног порекла. Фишерова мајка Реџина Вендер била је пољска Јеврејка рођена у Швајцарској, која се преселила у Чикаго.
Удавала се два пута, а који од њених мужева је Бобијев отац до данас је нерешена мистерија. Наиме, Реџина је прво била у браку с немачким биофизичарем Ханс-Герхардом Фишером, с којим је имала и ћерку Џоан.
Од њега се развела 1939. После је довођена у везу са сјајним мађарским физичарем Полом Немењијем, који је радио у Невади на пројекту “Менхетн”, тј. на производњи прве атомске бомбе.
Будући да Реџина није видела Ханс-Герхарда Фишера пуне четири године, а да је сина добила 1943, било би логично да је Немењи дечаков отац.
Он је и плаћао издржавање за Роберта током детињства и дечаштва. Ипак, како се од Фишера званично развела тек 1945, дечак је вероватно због тога носио његово презиме.
Како било, Реџина је и сина и ћерку подизала као самохрана мајка, а Боби је до краја живота негирао да има јеврејске корене (иако му је бар један родитељ био Јеврејин).
Муњевит успон
Млади Боби је научио да игра шах као дечак, а онда је у овом спорту једноставно експлодирао и убрзо стигао до врха. Са 15 година био је првак САД, побеђивао је невероватним резултатима, па су га заједно са Југословеном Светозаром Глигорићем Глигом сматрали најбољим шахистом ван СССР.
Било је то време када су Совјети доминирали игром на 64 поља – Ботвиник, Смислов, Таљ, Петросјан, Спаски, Корцној, Керес… Фишер се жестоко одупирао њиховим изазовима и почео да побеђује једног по једног.
Играо је фантастично и 1971. стигао до битке за првака света. У четвртфиналу је победио Тајманова, са невероватних 6-0, а у полуфиналу снажног Ларсена, истим резултатом. Свет је био запрепашћен!
Америка је одмах политизовала Фишерове блиставе победе. Иако он сам никада није исказивао претерани патриотизам нити да се бори за нацију, у току је био Хладни рат и то је био адут који се није смео испустити.
Боби Фишер је проглашен најбољим спортистом света.
Меч столећа
На Исланду га је 1972. чекао меч за првака света са Борисом Спаским, наравно, играчем из Русије. На хиљаде новинара се сјатило у Рејкјавик. Куриозитет је и то што је водећи коментатор био управо наш играч Светозар Глигорић Глига, као најомиљенији шахиста света и човек коме су сви, па и неповерљиви Фишер, веровали.
Уместо за неколико хиљада долара, Фишер се изборио да износ за победника буде 250.000 зелених новчаница (што би данас био износ од око 1,4 милиона). Била је то највећа сума до тада понуђена за шампиона у шаху.
Боби Фишер је добио Бориса Спаског са 12,5-8,5 и постао првак света.
Захваљујући њему, шах је добио култни статус и у западном свету, а Боби је постао планетарна звезда. Углавном су га прогонили медији, али он је интервјуе давао ретко и искључиво ако су преношени уживо.
Интересантно је да је од свих земаља света највише волео Југославију и често је Београду указивао част својим доласком. Био је близак пријатељ са шампионом Светозаром Глигорићем и углавном је приликом посета и боравио код њега.
Али сва та слава имала је и своју мрачну страну…
Предаја титуле
За Фишера су причали да је хировит, чудан, чак и психички оболео, а и његово понашање с времена на време само је потхрањивало те гласине. Експериментисао је с религијском припадношћу, а и изјаве су му с временом постајала све чудније.
С професионалне стране, Фишер је тражио идеалне услове за игру да би он, али и његови ривали, могао дубоко да размишља. И око тога није желео да прави компромисе.
Било је предвиђено да брани титулу против изазивача Анатолија Карпова 1975. Након што организатори нису испунили два његова захтева, оба везана за начин одређивања победника, Фишер се одрекао титуле у телеграму јуна 1974:
– Као што сам јасно рекао делегатима ФИДЕ у свом телеграму, о условима које сам предложио не може се преговарати. Господин Крамер ме је обавестио да су одбијена правила да победник буде први играч који добије пет партија, да се ремији не рачунају, да буде неограничен број партија и да, ако је резултат 9:9, шампион задржи титулу, а да се наградни фонд подели на једнаке делове. На тај начин ФИДЕ је донела одлуку против мог учешћа на Светском шаховском шампионату 1975. Због тога се одричем титуле светског шампиона у шаху у организацији ФИДЕ.
Искрено, Боби Фишер.
Овај потез изазвао је шок широм планете и дуги низ година поново су Совјети били на врху – прво Карпов, па онда Каспаров…
Нестанак шампиона
Са 32 године шаховски геније се повукао. Боби Фишер је нестао! Нико није знао где се налази јер је често мењао места боравка. Није играо такмичарски шах готово 20 година.
Како се касније сазнало, полиција га је 1981. грешком ухапсила јер је “личио на пљачкаша банке”. Био је недељама у затвору. Године 1982. објавио је памфлет “Мучили су ме у затвору у Пасадени”, у ком је детаљно описао своје искуство током утамничења, а тврдио је и да га је полиција мучила.
Још једном се појавио на светској шаховској сцени и то у Југославији, на Светом Стефану, 1992, упркос оштром ембаргу УН који је укључивао и забрану одржавања спортских такмичења у тадашњој СР Југославији.
У овом црногорском граду организован је нови “меч столећа” и – Фишер је опет победио Спаског.
Након тога је до краја живота тврдио да је он светски шампион јер никада није изгубио меч за титулу. Више никада није такмичарски играо шах.
Проблеми са законом
Овај меч скупо је стајао Фишера. Влада САД му је запретила казном затвора у трајању од 10 година због “учешћа у привредном животу Југославије” под санкцијама.
Након тога више се није враћао у Америку, а у каснијим годинама одрекао се и држављанства. Али нигде није могао да се скраси. Живео је у Мађарској, посећивао је Србију, али је дуго времена боравио и у Јапану. Јавно је 2001. изјавио да је Америка “заслужила 11. септембар” јер је ратовала са десетинама држава на свету, а био је познат и по антисемитским изјавама, које су га довеле на лош глас широм западног света.
Ухапшен је у Јапану и претило му је изручење Америци, које је, на крају, ипак спречио притисак јавности. Међутим, након тога Фишер није могао да остане ни у овој земљи.
Последње године живота провео је на Исланду, који му је пружио уточиште. Тамо је и преминуо 2008. Имао је 64 године, баш колико је и поља на табли у игри која му је одредила живот.
Добрица Јовичић
Извор: Историјски Забавник
