Rušio je tabue, izazivao kontroverze i bio i ostao najpametniji sportista u istoriji
Dugo se vode polemike da li je Bobi Fišer najpametniji sportista u istoriji. Sa koeficijentom inteligencije od 180, genijalan, čudesan i često vrlo neobičnog ponašanja, ovaj šahista svakako ostaje jedna od najneobičnijih osoba u istoriji.
Robert Džejms Bobi Fišer rođen je 1943. u Americi, u porodici poprilično neverovatnog porekla. Fišerova majka Redžina Vender bila je poljska Jevrejka rođena u Švajcarskoj, koja se preselila u Čikago.
Udavala se dva puta, a koji od njenih muževa je Bobijev otac do danas je nerešena misterija. Naime, Redžina je prvo bila u braku s nemačkim biofizičarem Hans-Gerhardom Fišerom, s kojim je imala i ćerku Džoan.
Od njega se razvela 1939. Posle je dovođena u vezu sa sjajnim mađarskim fizičarem Polom Nemenjijem, koji je radio u Nevadi na projektu “Menhetn”, tj. na proizvodnji prve atomske bombe.
Budući da Redžina nije videla Hans-Gerharda Fišera pune četiri godine, a da je sina dobila 1943, bilo bi logično da je Nemenji dečakov otac.
On je i plaćao izdržavanje za Roberta tokom detinjstva i dečaštva. Ipak, kako se od Fišera zvanično razvela tek 1945, dečak je verovatno zbog toga nosio njegovo prezime.
Kako bilo, Redžina je i sina i ćerku podizala kao samohrana majka, a Bobi je do kraja života negirao da ima jevrejske korene (iako mu je bar jedan roditelj bio Jevrejin).
Munjevit uspon
Mladi Bobi je naučio da igra šah kao dečak, a onda je u ovom sportu jednostavno eksplodirao i ubrzo stigao do vrha. Sa 15 godina bio je prvak SAD, pobeđivao je neverovatnim rezultatima, pa su ga zajedno sa Jugoslovenom Svetozarom Gligorićem Gligom smatrali najboljim šahistom van SSSR.
Bilo je to vreme kada su Sovjeti dominirali igrom na 64 polja – Botvinik, Smislov, Talj, Petrosjan, Spaski, Korcnoj, Keres… Fišer se žestoko odupirao njihovim izazovima i počeo da pobeđuje jednog po jednog.
Igrao je fantastično i 1971. stigao do bitke za prvaka sveta. U četvrtfinalu je pobedio Tajmanova, sa neverovatnih 6-0, a u polufinalu snažnog Larsena, istim rezultatom. Svet je bio zaprepašćen!
Amerika je odmah politizovala Fišerove blistave pobede. Iako on sam nikada nije iskazivao preterani patriotizam niti da se bori za naciju, u toku je bio Hladni rat i to je bio adut koji se nije smeo ispustiti.
Bobi Fišer je proglašen najboljim sportistom sveta.
Meč stoleća
Na Islandu ga je 1972. čekao meč za prvaka sveta sa Borisom Spaskim, naravno, igračem iz Rusije. Na hiljade novinara se sjatilo u Rejkjavik. Kuriozitet je i to što je vodeći komentator bio upravo naš igrač Svetozar Gligorić Gliga, kao najomiljeniji šahista sveta i čovek kome su svi, pa i nepoverljivi Fišer, verovali.
Umesto za nekoliko hiljada dolara, Fišer se izborio da iznos za pobednika bude 250.000 zelenih novčanica (što bi danas bio iznos od oko 1,4 miliona). Bila je to najveća suma do tada ponuđena za šampiona u šahu.
Bobi Fišer je dobio Borisa Spaskog sa 12,5-8,5 i postao prvak sveta.
Zahvaljujući njemu, šah je dobio kultni status i u zapadnom svetu, a Bobi je postao planetarna zvezda. Uglavnom su ga progonili mediji, ali on je intervjue davao retko i isključivo ako su prenošeni uživo.
Interesantno je da je od svih zemalja sveta najviše voleo Jugoslaviju i često je Beogradu ukazivao čast svojim dolaskom. Bio je blizak prijatelj sa šampionom Svetozarom Gligorićem i uglavnom je prilikom poseta i boravio kod njega.
Ali sva ta slava imala je i svoju mračnu stranu…
Predaja titule
Za Fišera su pričali da je hirovit, čudan, čak i psihički oboleo, a i njegovo ponašanje s vremena na vreme samo je pothranjivalo te glasine. Eksperimentisao je s religijskom pripadnošću, a i izjave su mu s vremenom postajala sve čudnije.
S profesionalne strane, Fišer je tražio idealne uslove za igru da bi on, ali i njegovi rivali, mogao duboko da razmišlja. I oko toga nije želeo da pravi kompromise.
Bilo je predviđeno da brani titulu protiv izazivača Anatolija Karpova 1975. Nakon što organizatori nisu ispunili dva njegova zahteva, oba vezana za način određivanja pobednika, Fišer se odrekao titule u telegramu juna 1974:
– Kao što sam jasno rekao delegatima FIDE u svom telegramu, o uslovima koje sam predložio ne može se pregovarati. Gospodin Kramer me je obavestio da su odbijena pravila da pobednik bude prvi igrač koji dobije pet partija, da se remiji ne računaju, da bude neograničen broj partija i da, ako je rezultat 9:9, šampion zadrži titulu, a da se nagradni fond podeli na jednake delove. Na taj način FIDE je donela odluku protiv mog učešća na Svetskom šahovskom šampionatu 1975. Zbog toga se odričem titule svetskog šampiona u šahu u organizaciji FIDE.
Iskreno, Bobi Fišer.
Ovaj potez izazvao je šok širom planete i dugi niz godina ponovo su Sovjeti bili na vrhu – prvo Karpov, pa onda Kasparov…
Nestanak šampiona
Sa 32 godine šahovski genije se povukao. Bobi Fišer je nestao! Niko nije znao gde se nalazi jer je često menjao mesta boravka. Nije igrao takmičarski šah gotovo 20 godina.
Kako se kasnije saznalo, policija ga je 1981. greškom uhapsila jer je “ličio na pljačkaša banke”. Bio je nedeljama u zatvoru. Godine 1982. objavio je pamflet “Mučili su me u zatvoru u Pasadeni”, u kom je detaljno opisao svoje iskustvo tokom utamničenja, a tvrdio je i da ga je policija mučila.
Još jednom se pojavio na svetskoj šahovskoj sceni i to u Jugoslaviji, na Svetom Stefanu, 1992, uprkos oštrom embargu UN koji je uključivao i zabranu održavanja sportskih takmičenja u tadašnjoj SR Jugoslaviji.
U ovom crnogorskom gradu organizovan je novi “meč stoleća” i – Fišer je opet pobedio Spaskog.
Nakon toga je do kraja života tvrdio da je on svetski šampion jer nikada nije izgubio meč za titulu. Više nikada nije takmičarski igrao šah.
Problemi sa zakonom
Ovaj meč skupo je stajao Fišera. Vlada SAD mu je zapretila kaznom zatvora u trajanju od 10 godina zbog “učešća u privrednom životu Jugoslavije” pod sankcijama.
Nakon toga više se nije vraćao u Ameriku, a u kasnijim godinama odrekao se i državljanstva. Ali nigde nije mogao da se skrasi. Živeo je u Mađarskoj, posećivao je Srbiju, ali je dugo vremena boravio i u Japanu. Javno je 2001. izjavio da je Amerika “zaslužila 11. septembar” jer je ratovala sa desetinama država na svetu, a bio je poznat i po antisemitskim izjavama, koje su ga dovele na loš glas širom zapadnog sveta.
Uhapšen je u Japanu i pretilo mu je izručenje Americi, koje je, na kraju, ipak sprečio pritisak javnosti. Međutim, nakon toga Fišer nije mogao da ostane ni u ovoj zemlji.
Poslednje godine života proveo je na Islandu, koji mu je pružio utočište. Tamo je i preminuo 2008. Imao je 64 godine, baš koliko je i polja na tabli u igri koja mu je odredila život.
Dobrica Jovičić
Izvor: Istorijski Zabavnik
