Четвртак, 19 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Насловна 6СТАВ

Крпљевина државних симбола

Журнал
Published: 9. јул, 2023.
Share
Поцјепана застава, (Фото: Архива)
SHARE

Јер, није то само тек нека велика застава била! Него творевина раскројена неопрезним лансирањем у ваздух, па су јој родољубивим ушивањем многих рука Црногорки, зацијељене ране цијепања. То је барјак мученик, у који су, поред влакана уткани труд и зној људи. И сад су је претворили у сунцобран и завјесу!

Поцјепана застава, (Фото: Архива)

Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)

Вијест ме је затекла. Иако се нијесам бавио мистеријом гдје нестаде онолика тканина са Владичине баште од прије неку годину, ипак нијесам могао да замислим да ће „вјерници“ државних симбола на овакав начин „бачити“ симбол свога обожавања.

Јер, није то само тек нека велика застава била! Него творевина раскројена неопрезним лансирањем у ваздух, па су јој родољубивим ушивањем многих рука Црногорки, зацијељене ране цијепања. То је барјак мученик, у који су, поред влакана уткани труд и зној људи. И сад су је претворили у сунцобран и завјесу!

Овом „светогрђу“ је уводна радња била качење државних застава по оградама и крововима цетињских цркава. Тај поступак су спроводили исти ови људи који су раширили џиновску заставу на Цетињу, па их послије раскројили. Како су и гдје су дестрегали ову велику, тако су, на исти начин урадили и са овим малим. Гледајући законске одредбе о државним симболима, апсолутно је јасно да је њихово качење по црквама, у функцији завјеса и сунцобрана, управо понижавање тих симбола.

Па ако се сјетимо овог истовременог скрнављења богомоља и државних симбола, није за чуђење учинак истих аутора према гигантском стегу. Њихов однос према државним симболима завршава у овим покривалицама од Сунца.

Пропаст националистичке идеологије коју су заговорали; политике диоба и подјела; изазива, ваљда, толики стид и срам да их није лако подносити на видјелу сунчаног дана. Лакше се замрачити. Док брука не прође.

До читања у сљедећем броју….

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Малколм Чејун: Трагедија америчког спољнополитичког реализма
Next Article Радосавовић: Ко што понесе

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ко је ктитор тзв. Цркве Србије?

Пише: Милован Урван Рећи да су то интелектуалци окупљени око оца црногорског језика Аднана Чиргића,…

By Журнал

Ко је Бери Полак – Асанжов адвокат који заступа Мадура

Када буде изведен пред суд у Њујорку, венецуелански предсједник Николас Мадуро, кога су припадници америчког…

By Журнал

Трагедија је могла да буде спречена – одговорни сви у ланцу

Извештај вештачења срушене бетонске надстрешнице потврђује истраживање Инсајдера: Трагедија је могла да буде спречена -…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ЖУРНАЛИЗАММозаикНасловна 4ПолитикаСТАВ

С. Антонић: Драгош Калајић као мислилац

By Журнал
Насловна 1ПолитикаСТАВ

Напирлитани, штетни кокот Српског света

By Журнал
ДруштвоКултураПолитикаСТАВ

Душко Челић: Последице прихватања европског споразума

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 6

Kњижевно житије митрополита Амфилохија

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?