Мијешање у босански лонац, америчког дипломату Габријела Ескобара коштало је нимало пријатног разговора са Милорадом Додиком који га је подсјетио да САД не могу да врате сат 20 година уназад. Истовремено, волонтирање овог представника Вашингтона на мјесту „портпарола“ ЕУ у Бриселском дијалогу, ћутке је прихваћено у Унији.
Габријел Ескобар кренуо је ових дана офанзивно у повјерену му мисију на Западном Балкану.
Након јучерашњег састанка са српским чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком на којем је изнио своје виђење будућности Босне, изасланик америчког предсједника за Западни Балкан огласио се и поруком из Брисела у којој тријумфално поздравља рјешење до којег су у преговорима дошли Београд и Приштина.
Ескобар би волио да је Холбрук
Аналитичар Александар Павић оцјењује да преко Габријела Ескобара Америка покушава да врати вријеме уназад и да се постави као шериф који рјешава сва отворена питања. Притом, сматра, САД занемарују очигледну чињеницу да се свијет у међувремену промијенио, на шта је Ескобара морао да подсјети Милорад Додик опаском да је прошло вријеме у којем ће Република Српска да трпи интервенционизам међународне заједнице, те да БиХ данас није она држава коју је Ескобар оставио прије 20 година када је био службеник у дипломатским мисијама у БиХ.
„Мислим да је Додик свјестан чињенице да је посриједи само амерички план али да они нити имају некадашњу снагу нити ауторитет. Не заборавимо да су за протеклих 20 година САД уништиле више земаља у свијету. Авганистан су напустили послије 20 година у горем стању него у којем су га нашле. Једино што су оставили за собом је производња опијумског мака и хероина. Просто, они немају ни капацитет ни снагу да намећу рјешења било коме. Добро је што је тога свјестан бар један српски политичар и што је то јасно рекао“, каже Павић, додајући да тиме неће престати притисак на РС.
Шта се дешавало иза затворених врата?
Да притисак постоји потврдио је и Милорад Додик изјавом да је Ескобару рекао да нема потребе да му пријете санкцијама, јер те пријетње више немају никакав ни смисао, ни значај. По Павићу, то јасно упућује на ток разговора иза затворених врата.
„Чим је Додик рекао да нема потребе да се пријети санкцијама то значи да му се пријети санкцијама. Вјероватно да је Ескобар покушао да глуми новог Холбрука а да му је Додик хладно одговорио да то више не може“, оцјењује Павић.
Иако није остављен простор за дилему у колико пријатној атмосфери је протицао састанак Додика и Ескобара на којем је покренуто више питања од улоге Кристријана Шмита до актуелне кризе изазване Инцковим законом, Драгомир Анђелковић га сматра успешним.
„Добро је што се Ескобар састао са Додиком и што је Америка жељела да чује његово мишљење и важно је што је Додик јасно изнио став Републике Српске. То је показатељ да је Република Српска све јача“.
Он подсећа да смо са Америком у прошлости имали доста несугласица око многих питања, али да то не значи да Америка у будућности не би могла да има више разумијевања за наше интересе.
„Вашингтон полако долази до тога да неће моћи да ријеши ниједно питање на Балкану без коректног односа са Србима“, сматра Анђеловић.
О томе да ли је и у којој мјери посредовање САД у Бриселском дијалогу инцидент, саговорници Спутњика имају опречна мишљења.
Американци увијек били присутни
Обраћање изасланика САД за Западни Балкан Габријела Ескобара на аудио конференцији у Бриселу у којем је изразио задовољство споразумом двије стране, по Анђелковићу није изненађујуће, будући да су, како каже, Американци од почетка Бриселског процеса били присутни.
„Када су се одвијали преговори током Брисела један, 2013. године све вријеме су амерички представници били присутни иако формално нису узимали учешће у преговорима. Чињеница је да је ЕУ стерилна, да нема снагу и да се врло често ослања на Америку. То потврђује и садашња позиција Брисела када се ради о Вашингтону. Логично је да Америка као супер сила тежи да свуда буде присутна. С друге стране то говори о слабости ЕУ која пристаје да буде у сјенци“.
Павић сматра да, уколико ЕУ нема довољно снаге и достојанство да остане при томе да она води Бриселске преговоре, Београд је на званично и отворено мијешање Американаца могао и имао право да позове Москву да се укључи.
„Петер Стано је рекао да Ескобар неће учествовати, да би се Ескобар тамо појавио као да је он портпарол Европске уније. Брисел је показао да је колонија, дипломатска колонија Вашингтона без обзира на све тешке ријечи, и француске хистеричне реакције због отказивања уговора о подморницама. ЕУ нема снагу да буде аутономна у било чему, ако не војно, а оно ни дипломатски. Оно што се буде радило под америчком капом не може да буде добро за нас, ни у ком случају“, закључује Павић.
Наташа Јовановић
Извор: Спутњик
