Uz’o deda svog unuka,
Metn’o ga na krilo,
Pa uz gusle peva mu,
Što je negda bilo.
Pevao mu srpsku slavu,
I srpske junake,
Pevao mu ljute bitke,
Muke svakojake.
Dedi oko zablistalo,
Pa suzu proliva,
I unuku svome reče,
Da gusle celiva.
Dete gusle celivalo
P’ onda pita živo:
..Je li, deda, za što sam ja
,,Te gusle celiv’o?“
,,Ti ne shvataš, srpče malo,
,,Mi stariji znamo!
,,Kad porasteš, kad razmisliš,
,,Kaz’ će ti se samo!“
Jovan Jovanović Zmaj
Izvor: ,,Nova Zeta“, Cetinje, jun 1889.
